Средњошколци и библиотеке

У серији „Читање дозвољено", у емисији посвећеној библиотекама, група ученика средњих школа дала је драгоцене одговоре о коришћењу библиотека данас и њиховој улози у образовању и слободном времену.

Прве њихове асоцијације на реч „библиотека" односиле су се на „обавезу", „одговорност", „озбиљне људе унутра", али и на мир, тишину, опуштање, „нешто мистериозно". Већина њих је учлањена само у школску библиотеку, али није задовољна њоме. Најчешће примедбе односе се на мали простор, недостатак књига које се налазе на списку обавезне лектире, мањак читаоница, недостатак жанрова који би им били занимљиви у слободно време, незаинтересованост библиотекара, мада има и оних који сматрају да се школски библиотекари успешно „довијају" у таквим условима и знају да препоруче занимљиву литературу.

По њиховом мишљењу, идеалан библиотекар био би „ведар и весео", „благ", добро би познавао библиотечки фонд и умео би да дâ добар савет или препоруку; имао би много стрпљења, и не би ометао ученике уколико им је потребно више времена да одаберу књигу. За поједине, важно је и да библиотекар „буде млад". Када је реч о идеалној библиотеци, она би „личила на библиотеку из књига о Харију Потеру", на „стару тврђаву", била би „у готичком стилу", са хиљадама прашњавих мистериозних књига које крију разне животне тајне, и са стручњацима за поједине области, за које не постоји непознаница. С друге стране, за поједине ученике идеална библиотека одисала би домаћом, кућном атмосфером, била би „топао кутак" са удобним столицама и лејзи беговима, где би могли да се попију чај и кафа, и где би било много занимљивих биљака.

Када је реч о екскурзијама, ниједан од учесника у емисији није имао прилику да види и упозна неку од библиотека у иностранству, а поједини су то чинили на приватним путовањима. Сви су се сложили да су занимљиве и потребне поп-ап библиотеке, нарочито на аутобуским стајалиштима, у парковима, одговарајућим деловима града, јер би оне промовисале читање.

На питање коју ће прву следећу књигу узети из библиотеке, одговори су били разноврсни ‒ „Владаоца" Никола Макијавелија, „Софијин свет" Јустејна Гордера, Хесеову „Игру стаклених перли", али је већина навела дела обавезне лектире, попут романа „На Дрини ћуприја", „Старац и море", „Бука и бес", „Евгеније Оњегин".