Жарко Рошуљ – час одласка

Жарко Рошуљ је аутор јединственог, великог пројекта у осам књига „Час описа часописа“ оствареног у сарадњи са „Институтом за књижевност и уметност“ и „Матицом српском“. Прва књига је изашла 1995, осма 2017. Реч је о српској шаљивој периодици од 1830. до 1918. године. У том раздобљу излазило је више од две стотине разнородних публикација, листова, часописа, алманаха, календара, рукописних издања...

Те публикације на другачији начин сведоче о српској прошлости. Разликују се (међу собом) по многим појединостима, почев од места и државе у којој су објављиване, па до политичке симпатије или антипатије.
Аутор пројекта „Час описа часописа" (I‒VIII) више од тридесет година је сакупљао грађу која се није налазила у библиотекама а која је била расута широм „региона". Уложио је доста свога новца да би тај посао обавио. Радио је предано, далеко од бучне јавне сцене и остварио дело без кога се српска књижевност и култура не могу сагледати у целини.

Настанак и трајање шаљивих публикација је процес паралелан са тежњама за слободом и независношћу српског народа у 19. и почетком 20. века. Хумор је друго, често и право лице те бурне прошлости чији је исход увек отворен. Да један мали народ има у тако кратком периоду толико шаљивих, сатиричних листова, часописа и сличних публикација ‒ прави је подвиг.
„Час описа часописа" (I‒VIII) специфична је историја српског хумора и сатире, са елементима теорије, лексикона...

Пре Другог светског рата у Народној библиотеци Србије била је драгоцена збирка шаљивих и сатиричних листова и часописа, али је, као и велики број српских рукописних књига непроцењиве вредности, страдала у пожару 6. априла 1941, када је запаљива бомба погодила здање на Косанчићевом венцу. Требало је поново реконструисати нашу шаљиву периодику у мери у којој је то могуће. То је био тежак, непопуларан посао који не доноси зараду, већ само трошак. Радити такав посао значи жртвовати нешто за будуће генерације. То је урадио Жарко Рошуљ и омогућио новим интелектуалним нараштајима, онима који буду истраживали и чували српску културну баштину, не само хумор, да то раде са више сигурности, знатно лакше и брже, да не истражују у беспућу.

Жарко Рошуљ је напустио овоземаљски живот, умро је 3. новембра 2018. Наше и будуће генерације дугују му велику захвалност и поштовање. Иза себе је оставио импресивно дело, истински истраживачки подвиг.

Рођен је у Београду 1940. године. Његова супруга била је наша знаменита књижевница Светлана Велмар Јанковић, њој је посветио осму књигу из едиције „Лексикон српске шаљиве периодике (1830‒1918)". Од његове родбине смо добили информацију да је у компјутеру имао припремљену и девету књигу. Као што је радио далеко од савремене медијске гласности, тако је мирно и нечујно напустио овај свет, као што то раде многи који иза себе имају шта да оставе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво