Органска производња ‒ пут будућности српске пољопривреде

Производња здравствено безбедне и квалитетне хране на еколошки одржив начин ‒ основно је начело органске пољопривреде, која, за разлику од конвенционалне, у производњи комбинује традицију, иновације и науку. Органска храна има природан, аутентичан мирис и укус, а њена производња чува биодиверзитет и животну средину.

Стручњаци тврде да је у кашичици хемијски нетретиране земље више микроорганизама него људи на планети. Зато и тржиште органских производа у Србији, па и читавом свету, расте брже него икада, што довољно говори о њеном значају.

„Добро је да расте број произвођача и добро је да тржиште постаје све јасније у Србији. Европско тржиште органске хране је веома велико, па је тако његова вредност само у Немачкој десет милијарди евра. Говоримо о веома озбиљним дугорочним тенденцијама, које диктирају потрошачи. Они су ти који одлучују шта желе, нарочито у прехрамбеној индустрији", каже Вељко Јовановић, директор Сектора за пољопривреду Привредне коморе Србије, и додаје да је наш следећи корак да прилагодимо легислативу, као и да законодавство препозна органску производњу као нешто веома битно, а не као нешто што је „статистичка грешка".

Органском производњом хране у Србији бави се око две хиљаде произвођача, на нешто више од петнаест хиљада хектара. То су и даље веома скромне површине, које чине тек 0,44 одсто укупног пољопривредног земљишта. Међутим, органска пољопривреда могла би да буде одлична прилика за Србију, где су индивидуална газдинства сувише мала за конвенционалну производњу, која не може да буде конкурентна на захтевном европском тржишту.

„Имамо контакте и са индивидуалним газдинствима и са компанијама које су чланице Привредне коморе Србије. Водимо их на велике светске сајмове органске хране и помажемо у повезивању са страним купцима. То је свакако велика прилика за њих да се покажу и да на прави начин промовишу Србију", истиче Јовановић.

Међутим, органска производња треба да живи и на локалном тржишту, а ту се као проблем јавља платежна моћ нашег становништва.

„Ми нисмо у стању толико да купујемо органске производе, јер су нешто скупљи од конвенционалних. Срећом, све је више људи који препознају да је за здравље много важније куповати квалитетну храну и пре се опредељују да купе мање а да плате више, него обрнуто", закључује Јовановић.
Све ово довољан је разлог да органска производња постане пут будућности српске пољопривреде, уз очување природних ресурса као највећег националног блага.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.