„Отворена наука” за научну заједницу у Србији

Замислите да сте истраживач и да имате увид у сва истраживања и сваки резултат објављен било где на свету. Уз одговарајуће услове за рад, посвећеност и таленат, било би много лакше да ваше име засија јер сте дошли до важног научног резултата!

Како до отвореног и доступног знања уз употребу информационо-комуникационих алата, путем повезивања и медија ‒ разматрало се на радионици „Фокус на отвореној науци", коју је у понедељак, 12. новембра, организовала Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" са партнерским институцијама из Европске уније.

„Суштина одржавања оваквих радионица широм Европе је да ширимо свест о добробитима отворене науке и о томе да би сви универзитети требало да промене начин на који објављују и вреднују објављене радове. За то је потребно време... Желимо данас да објаснимо колегама у Србији шта би могли да добију уколико би направили ове заиста радикалне промене", сматра др Пол Ерис, извршни директор часописа Универзитетског колеџа у Лондону (UCL Press).

Отворена наука је изазов, али даје много могућности научним заједницама, институцијама и појединцима.
„Потребни су одређени капацитети, наравно, и многи предуслови да би се искористиле предности. У Србији неки од њих већ постоје ‒ од овог лета имамо националну платформу отворене науке, политике појединих институција везане су за сегменте отворене науке. На пример, докторанди Универзитета у Београду од 2012. године имају обавезу да своје дисертације ставе у отворени приступ, на Централни портал за електронске докторске тезе (dart-europe.eu)", рекао је др Адам Софронијевић, заменик директора Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић". Осим тога, готово сви научни чланци у Србији су у отвореном приступу од јула ове године, када је усвојена Национална платформа за отворену науку.

На скупу „Фокус на отворену науку" чула су се искуства Велике Британије, Шпаније, Грчке, Словеније. Показало се да су се научне заједнице ових земаља сусретале с веома сличним проблемима.

Др Миро Пушник, директор Централне техничке библиотеке Универзитета из Словеније, сматра да је пред словеначком академском заједницом захтеван задатак да до 2021. године сви научни радови буду у отвореном приступу.
„Мислим да смо сада на 20-30%, због тога што располажемо малим буџетом. Могу да кажем и да нису сви истраживачи од почетка радо прихватили овакав приступ, и сам систем је комплексан и много треба да се учи и ради. Да ли ћемо успети да испунимо задатак зависи од много фактора, али мислим да ће та парадигма бити прихваћенија него што је сада."

Сви предавачи на радионици „Фокус на отворену науку" сматрају да је потребно да универзитети промене начин вредновања квалитета и да каријера истраживача не сме бити диригована бројем објављених радова и импакт фактором часописа у којима су објављивали. У складу са тим мора бити промењен и систем унапређивања истраживача.

Према речима др Ериса, импакт фактор часописа не може бити мерило квалитета истраживачког рада, и не могу сви радови објављени у једном часопису бити једнако квалитетни.
Он је истакао: „У часопису Универзитетског колеџа у Лондону (UCL Press) не користимо више импакт факторе, потписали смо Декларацију из Сан Франциска (DORA) према којој импакт фактор часописа не може бити мерило квалитета истраживања (као ни мерило за запошљавање, унапређивање истраживача нити за финансирање његовог рада). Квалитет објављеног рада вреднујемо на основу броја преузимања или на основу тога колико је пута рад цитиран".

„Наредних година радићемо на томе да наша научна заједница користи све оне предности које отворена наука пружа. Наш буџет за науку није велики и због тога нам баш отворена наука пружа могућност коришћења ресурса земаља са већим буџетима и укључивање у њихове истраживачке процесе и коришћење њихових резултата. Као резултат овог окупљања очекујем да се свест о постојању отворене науке додатно прошири у академској заједници Србије", додао је др Софронијевић.

Отворен приступ свим издањима у часопису Универзитетског колеџа у Лондону

„Ми смо први универзитетски часопис са потпуно отвореним приступом у УК. Почели смо пре око три године јер смо хтели да будемо другачији ‒ да резултате истраживања које објављујемо учинимо доступним свима који су заинтересовани", рекао је за Портал РТС-а др Пол Ерис. Према његовим речима, тржиште за штампана научна издања, нарочито из области друштвених наука, прилично је скучено. Још један ограничавајући фактор за тираже јесте висока цена таквих издања. Насупрот њима, електронска издања имају многобројну публику.

„У нашем отвореном часопису објављујемо издања која су прошла кроз исти поступак рецензије, али су доступна у дигиталном облику. Имамо већ милион преузимања! Највеће је интересовање за наслове антрополога Данијела Милера, професора са мог универзитета. Он је написао низ књига о друштвеним мрежама, прва међу њима How the world changed social media преузета је више од 250.000 пута. Наше наслове преузимају читаоци широм света, чак у 229 земаља, из Србије имамо око 1.500 преузимања", додао је наш саговорник.

број коментара 0 пошаљи коментар