Шупља стена

Када се помене Авала, многи прво помисле на Авалски торањ или Споменик незнаном јунаку, али мало је познато да та београдска планина крије у својој унутрашњости руднике где су се експлоатисале руде још у време неолита. Шупља стена је један од таквих примера.

Сам топоним 'Шупља стена' настао је по шупљинама које су ископали први рудари на овом подручју. Рудник је био основа богатства многим цивилизацијама и народима, највише захваљујући драгоценој црвеној боји која је добијена од живине руде цинабарита. Претпоставља се да су Келти рударили испод Авале у последња три века старе ере, а Римљани почетком нове ере. На заравни испред рудника некада се налазила и топионица. Српски владари су тек у 14. и 15. веку почели да се баве рударством на озбиљан начин, па су унајмили Сасе да трагају за драгоценом рудом, али нису имали успеха.

Та пећина је поново оживела крајем 19. века, када су градитељи прве пруге нашли у кориту Пречице необичан минерал црвенкасте боје. Камен је стигао до др Симе Лозанића, који је, као врстан хемичар, у њему одмах препознао живину руду цинабарит. За ово откриће заинтересовао је и финансијера, пословног човека и власника пиваре Ђорђа Вајферта, као и друге предузимљиве људе, с којима је основао привредно друштво - рударску фирму. После првих истражних радова почела су ископавања 1885. године. Руде је било доста и истопљена је прва количина живе, али није добро прошла на тржишту, па је рудник престао да ради.

Средином 20. века истраживања геолога и рудара указују на знатне количине цинабарита и других минерала у Шупљој стени, тако да је рудник свечано пуштен у рад 1968. године. Иако је посао добро ишао, он бива затворен већ 1972. године, вероватно из политичких, самоуправних разлога. Постројења су растурена, а велика количина руде остала је под земљом.

Затворени и напуштени рудници на Авали ‒ Шупља стена, Црвени брег, Римски бунар данас су, нажалост, покривени коровом и травом и потпуно заборављени. Међутим, постоји тежња код многобројне популације, али и код туристичких организација Србије, да се ови локалитети среде и постану атракција за стране туристе, као што је то случај са многим сличним рудницима и пећинама у Европи.

Приредила Витка Вујовић

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.