Од Шпаније до Србије: добра пракса задругарства

У оквиру Пословног форума Шпанија ‒ Србија, организованог крајем октобра у Београду, одржан је панел на тему: Пољопривредне задруге у Србији и Шпанији. Манифестацију су организовали Трговинско-економско одељење Амбасаде Шпаније и Шпанска агенција за извоз и инвестиције (ИЦЕX), уз подршку Привредне коморе и Развојне агенције Србије.

Велики број значајних учесника сведочи о важности задругарства и удруживања у пољопривредној производњи. Искуство у задругарству пренели су са шпанске стране представници задруге „Анекоп" (ANECOOP), а са српске ‒ чланови Задружног савеза Србије и Војводине.

Са двадесет три милиона хектара, Шпанија је унутар Европске уније друга по површини искоришћеног обрадивог пољопривредног земљишта и четврта по приходима оствареним од пољопривреде (више од четрдесет милијарди евра). У руралним подручјима живи осам милиона људи тј. 17% становништва, али се само милион (2%) активно бави пољопривредом. У Шпанији је регистровано 945.000 газдинстава а просечна величина поседа је 24 ха. Просечан шпански посед је пет пута већи од српског. Шпанија је највећи произвођач и извозник маслиновог уља у свету и највећи произвођач и извозник воћа и поврћа у ЕУ. Са 32,1 милион хектолитара, у 2017. години била је трећа по производњи вина у свету.

У последњих десет година у Шпанији се смањује број задруга. То је последица њиховог удруживања, па иако је број смањен за око 10%, њихови укупни приходи су знатно већи. Велике задруге, којих има око 4%, остварују 49% од укупних прихода задруга у Шпанији. Највећа добит постиже се у производњи воћа, поврћа и маслиновог уља.

У области задругарства Шпанија може да буде добар пример Србији, где опстанак малих газдинстава са просечним поседом од око четири ха зависи управо од удруживања у задруге. Према речима Николе Михаиловића, председника Задружног савеза Србије, нови Закон о задругама, који је усвојен пре три године, дао је ветар у леђа задругарству у Србији. У буџету Републике Србије први пут после Другог светског рата издвојена су средства за унапређење рада земљорадничких задруга. У последњих годину дана формирано је 314 нових, уз три сложене задруге.

Представници великих српских задруга били су присутни на панелу где су размењена искуства у пословању задруга а на самом крају наметнула се и тема доласка компаније „Лидл". На питање како изаћи на крај с таквом конкуренцијом, Феран Кабрера, директор шпанског „Анекопа" ‒ једне од највећих европских задруга ‒ одговорио је:
„Морате да се удружите, произведете довољне количине робе и понудите је ʼЛидлуʼ. Они су сада на вашем тржишту, то је ваша шанса и то морате искористити. Имате велики потенцијал али морате брзо да се прилагођавате тржишту."

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи