Не бити гладан и бити здрав!

О узроцима гојазности најмлађих, превентиви и могућностима да се деци помогне, за Интернет портал РТС-а говори нутриционисткиња Милка Раичевић.

Како се деца данас хране у Србији, који проблем се посебно издваја? Да ли забрињавају статистички подаци о броју гојазне и врло гојазне деце?

‒ Исхрана деце зависи од породице, њених навика, социјалног статуса, вере, начина живота. Већина родитеља препушта деци да сама бирају храну. Док бораве у школи, деца, нажалост, једу оно што могу да купе у окружењу, а то су пецива, брза храна, грицкалице, слаткиши, инстант напици... Некад гладују да би себи купили нешто друго. Мало њих у школу понесе доручак који су спремиле мама или бака. Неки родитељи због ʼмирне савестиʼ претплате децу на школску кухињу, али дете не једе јер жели да се поистовети са групом. Деца се обично жале да је храна у кухињама неукусна па родитељи онда одустају. То је врзино коло из којег није лако изаћи. А онда нам се појаве статистички подаци да је свако треће дете у Србији гојазно.

Наведите нам најешће грешке у исхрани.

‒ Прво и основно правило у исхрани деце је „уоброченост". Деца морају да имају три главна јела (доручак, ручак, вечеру) и две, евентуално три ужине. Последњи оброк треба да се заврши до 22 сата. После буђења деца би требало да попију једну-две чаше млаке воде. Вода се пије 30 минута пре сваког јела и сат времена после јела. Вода се никада не пије за време јела јер се тако разблажује киселина и храна трули, па не може да се искористи. Вода се пије пре туширања, пре пливања да разблажи крв, као и обавезно пре спавања.

Који су најважнији савети за правилну исхрану деце? Чега се морају држати ради одржања здравља, а не само зарад мршављења?

‒ Основна правила су: не бити гладан, уоброчити се, пити довољно течности и бити физички активан. Деца морају да иду на спавање најкасније до 23 сата и да имају најмање шест до осам сати сна. Поврће је обавезно, и то сирово, кувано или гриловано. Потребан је опрез с воћем, поготово сушеним, које је много слатко. Такво слатко воће је зато добро као десерт уместо кондиторских производа, воћних сокова и чоколада.

Радите са децом и саветујете их свакодневно како да се правилно хране. Колико су вољни да вас послушају?

‒ Неки одустану и не покушавају да промене исхрану све док се не укључе сви чланови породице, као и вртићи, школе, школске кухиње... Када сви радимо заједно, онда и дете увиди своје лоше навике. У већини случајева у раду нутриционисте помажу психолог и социјални радник. Ја децу учим да једу тако да нађу меру, да освесте своје страхове. Говорим и да могу да једу и чоколаду. Ако поједу једну коцкицу чоколаде, кажем им да морају да је „потроше" тако што ће се попети један спрат у кући или згради и сићи. Пет коцкица чоколаде - пет спратова горе-доле! Неко одустане од чоколаде, неко издржи изазов. 

Деца расту, тако да је то њихова предност а подршка тима и контрола телесне тежине воде ка оздрављењу кад-тад. Битно је да родитељи и дете не одустану. Деца која дођу са жељом да изгубе вишак килограма већ су на добром путу и тада је рад с породицом и дететом задовољство. Најопасније је кад дете не једе и изгладњује себе, или има криву слику о себи а тај пут води ка анорексији. Зато је битно да се свест о исхрани подигне на највиши превентивни ниво, између осталог, кроз предавања о исхрани. Деца могу да пријаве проблем психологу јер такву децу, нажалост, тешко враћамо на прави пут.

С колико одговорности родитељи воде рачуна о исхрани своје деце ‒ шта нам можете рећи на основу досадашњег искуства у пракси?

‒ Једини кривци су родитељи, деке, баке јер љубав детета неретко „купују храном", лиснатим производима, слаткишима, соковима, „лајт" напицима, прженом и похованом храном с мајонезом, кечапом, преливима... Децу стално питају шта желе да једу и не дозвољавају им да огладне. Грицкалице, бомбоне и чоколаде су доступне на столу у свако доба дана. Не размишљају о додатним калоријама. 

Како радите на освешћивању становништва о важности адекватне исхране?

‒ Превентива је обавезна. Колико год нама буцмаста деца била слатка, гојазност је болест. Апелујем на родитеље да доводе децу у саветовалиште за исхрану. Пронађите меру кад је ваше дете у питању. Здрави производи нису неукусни, направите стратегију оздрављења, доведите дете на манифестацију „Сви на вагу". Као истоимено удружење, у тржним центрима бесплатно меримо телесну тежину, израчунавамо мишићну масу, количину воде, израчунавамо индексе, меримо гликемију, витаминско-минерални статус, саветујемо породице како да промене исхрану...

Какав је начин исхране најмлађих у неким другим државама?

‒ Наше Министарство здравља од ове године уводи у школе правила здраве исхране. Направљена је Стратегија, што је велика добробит за децу, родитеље и цело друштво. Већина држава има стратегију када је исхрана школске деце у питању. Улагање у здраву исхрану је улагање у здраву нацију. Деца у Јапану су у обавези да помогну у припреми хране, да сервирају, почисте иза себе, бонтон за столом је обавезан приликом сервирања... Деца сама креирају јеловник, све под будним оком стручњака. 

Код нас се некада у школским кухињама, захваљујући предмету Домаћинство, спремала храна, креирао се јеловник и сви су били у обавези да једу то што се спремало. Прво јело које сам лично припремила, на пример, био је спанаћ. У Словенији деца имају обавезну исхрану у школи; такође, са својим родитељима и наставницима беру и суше воће, чајеве. Сакупљено и осушено биље и воће остављају за зиму у платненим врећицама у одређеном простору тако да буде доступно сваком детету. У Норвешкој постоји чувени „норвешки доручак" богат калцијумом и влакнима који се уносе кроз млечне производе, црни хлеб, бобичасто воће и рибу. Они теже ка органској храни, повезивању деце с природом, развијању креативности, као и редовним контролама стеченог знања.

Французи у школама једу разноврсну квалитетну храну, порција је контролисана а деца уносе обогаћене врсте хлеба, сиреве, рибу, пилетину и чорбе од поврћа. Деца такође уче да уживају у храни и да једу са задовољством. Кинези једу доста поврћа и не броје калорије. Исхрана се у Кини базира на риби, свежем поврћу и супама. Пије се зелени чај и једе пиринач, храна се сервира у мањим тањирима, једе се спорије штапићима.

Грци једу доста рибе и здравих масти. Тај начин исхране укључује здраве масти из рибе и маслиновог уља, као и поврће, хлеб или тесто од целог зрна житарица, и свеже воће. У Индији децу од малих ногу уче да уносе љуте зачине јер побољшавају укус, не додају масноће а самим тим смањују и калорије. Кумин, шафран, ђумбир и куркума неки су од најчешће коришћених зачина. Намирнице богате влакнима, јогурт и сочиво ‒ праве су „звезде" индијске кухиње. У Италији, у школској исхрани заступљене су мање порције тестенине са поврћем, рибом, месом. Користи се и доста маслиновог уља.