Сликар и његов град

Стојков је променио много адреса ‒ од родног Сомбора, преко Новог Сада, где је завршио Средњу уметничку школу, потом Италије, у којој је студирао и дипломирао на Ликовној академији у Венецији, до коначно Београда, где неколико година живи и ради. Међутим, као истински заљубљеник у природу, која му је у сликарству вечита инспирација, стално се враћа Сомбору, где сваки пут изнова открива скривена места тог града и његове околине. Ту су, заправо, скривена места његове душе.

Ликовни рукопис Драгана Стојкова препознајемо по мотивима као што су шкољка, камен, облуци, перо, и по још много чему што смо видели возећи се Бачким каналом ‒ правим бисером Војводине. Чиста и прозирна вода по којој плутају бели локвањи тече кроз бујно зеленило. Све указује на нетакнуту природу у којој живи разноврстан свет флоре и фауне.

У том нестварно лепом сомборском свету настала су најбоља дела Милана Коњовића, који је имао велики утицај на сликарски развој Драгана Стојкова, преневши на њега специфичну креативну енергију и однос према ликовном делу, али и животу уопште. Зато не чуди што је Стојков свестрани уметник који се поред сликарства бави и графиком, фотографијом, позоришном сценографијом, али и писањем, нарочито поезијом.

И док седимо на клупи у дворишту куће у којој се може на неки чудан начин осетити присуство великог Лазе Костића, сазнајемо да је он својим животом и песмама значајно утицао на Драгана Стојкова, који је написао и књигу о песми Santa Maria della Salute.

Ликовни критичари и историчари уметности Стојкова називају сликаром равнотеже. Његов цртеж је прецизно јасан, композиција слике сведена, палета чиста и прозрачна. Све ове компоненте говоре о једном рационалном, прагматичном духу, али истовремено о дубоко филозофском и поетичном ставу, који сликар преноси на платно.

То нас враћа на почетак приче, на место рођења и одрастања Драгана Стојкова ‒ на град Сомбор. Попут већине војвођанских места, и он је миран, тих, а опет својом бујном, живописном природом и архитектонским здањима из доба чувене Марије Терезије, ствара ерупцију разноврсних емоција у скривеним местима наших душа.

Да, такви су сликар и његов град.