среда, 26.09.2018, 09:02 -> 10:17
Извор: РТС / Завод за заштиту природе Србије
Аутор: Маја Стојановић
Ресава, водени вечерњак и европски широкоушан
Завод за заштиту природе Србије и ЈП „Ресавска пећина“ обележили су Међународни дан заштите слепих мишева. Тим поводом за ученике шестог разреда основне школе из Великог Поповца организован је програм како би учили о јединственим сисарима летачима и значају њихове заштите.
Стручњак Завода Братислав Грубач одржао је презентацију о карактеристикама, начину живота, распрострањености, стаништима и исхрани слепих мишева у свету и код нас.
О томе колико су пећине значајна станишта слепих мишева и како треба да се понашамо у пећини како их не бисмо узнемирили, деца су сазнавала пролазећи и кроз образовну игру „Еко-скакалица", коју су водиле Наташа Панић и Јована Шелмић из Завода.
То је био увод у обилазак саме пећине, у оквиру кога је ученике највише занимало где се крију слепи мишеви, да ли чују гласове људи, да ли могу да виде, како се оријентишу у простору, колико врста слепих мишева живи у пећини и колико их има.
На питања ученика одговарали су Братислав Грубач и водичи ЈП „Ресавска пећина", уједно представљајући и значај и лепоте пећинских дворана и накита.
Како за наш портал истиче Братислав Грубач, слепи мишеви се срећу у свим копненим екосистемима на Земљи (изузев Арктика и Антарктика). Настањују разноврсна станишта ‒ од морских обала до високопланинских пашњака и камењара. У Европи се редовно среће око 37 врста, а у Србији је до сада евидентирана 31.
У свету тренутно живи око 1.100 врста слепих мишева, који су сврстани у 19 фамилија.
„Слепи мишеви припадају класи сисара, колу хордата а подтипу кичмењака. Први слепи мишеви су се појавили пре око седамдесет милиона година. Већина слепих мишева има јединствени систем ултразвучне ехолокације који им омогућава кретање и оријентацију у простору у потпуном мраку. Својим гласним жицама стварају и моделирају ултразвуке од 13 до 200 килохерца, које испуштају преко уста и ноздрва", објаснио је Грубач.
Слепи мишеви на подручју Ресаве
У Ресавској пећини је до сада евидентирано присуство две врсте: мали потковичар Rhinolophus
hipposideros и велики потковичар Rhinolophus ferrumequinum. Током последњег мониторинга у Ресавској пећини нађено је 13 малих потковичара и 127 великих потковичара у зимском периоду који су били у хибернацији или зимском сну.
Сматра се да је укупан број присутних врста и јединки у пећини већи. Подручје Ресаве са многобројним пећинама, шумама, рекама и потоцима, пашњацима и другим стаништима представља изузетно значајно подручје за слепе мишеве у Србији.
До сада је на подручју Ресаве евидентирано присуство 21 врстe, међу којима су средоземни потковичар, јужни потковичар, водени вечерњак, барски вечерњак, европски широкоушан, европски смеђи дугоушан, eвропски дугокрилаш...
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар