Задивљујући свет жаба

Жабе су водоземци; спадају у хладнокрвне животињске врсте којима је за опстанак потребна вода. Упркос томе, населиле су и неке од најтоплијих и најхладнијих места на Земљи. Биле су међу првим животињама које су напустиле воду и прешле на копно. До тога је дошло пре око триста милиона година.

Да би се прилагодиле животу на копну, развиле су веома дуге и јаке задње ноге. Захваљујући томе, неке од врста могу да прескоче раздаљину чак педесет пет пута већу од дужине њиховог тела.

Жабљи скокови су људе одувек фасцинирали, али су их и забављали. Тридесетих година прошлог века у Америци је владала помама за жабама. Људи су се кладили у то колико дуги могу да буду њихови скокови. Чак су и краљице лепоте учествовале у жабљим тркама, и то свака са својим љубимцем.

У прошлости људима није било јасно како жабе са тако ситним телом могу тако далеко да скоче. Али научна истраживања су открила зашто је то могуће.

Када се жаба налази у седећем положају, мишићи на ногама се грче. Тиме се истежу тетиве, које функционишу по сличном принципу као еластичне опруге. Њихово развлачење производи потенцијалну енергију. Кад жаба скочи, њене тетиве ослободе енергију попут катапулта.

Кад су водоземци први пут напустили воду, морали су да нађу и добар начин за међусобну комуникацију. Први водоземци су уједно били и прва створења чији се зов чуо са свих страна. Дотад је постојало само зујање инсеката.

Жабе удишу ваздух кроз плућа и гласне жице, па тако настаје њихово крекетање. Мишићи који им у томе помажу су прилично мали, па многе врсте звук свог крекетања појачавају помоћу врећица смештених у образима или грлу. Један од основних разлога за крекетање је проналазак партнера за размножавање.

Мужјаци одређених врста врло озбиљно схватају своју родитељску улогу; мужјак афричке бикаче је, на пример, веома пожртвован отац. Он не води рачуна само о својој већ и о туђој деци.

Прва награда у мушком пожртвовању за Дарвинову жабу

Женке обично положе јаја у води на ободу баре. Али ако сунце јако пржи, вода брзо испарава и смањује се број бара. Постоји опасност да пуноглавци остану на сувом. Мужјак заштитник тада наступа јер схвата у чему је проблем. Без његове помоћи пуноглавци би угинули за неколико сати. Он обично ископа канал до веће баре и тако спасава младунце. Прву награду у мушком пожртвовању треба доделити реткој врсти жабе која живи у шумама Чилеа. То је Дарвинова жаба. Пошто женка положи јаја на влажно тло, мужјак их оплоди. Потом их, наизглед, прогута! Али јаја не оду у његов стомак, већ доспевају у врећицу у његовом грлу. У њој се развијају и почињу да се копрцају. А кад буду спремни... искачу... један по један.

Рађање младунаца из уста делује чудно, али неке жабе доносе децу на свет из леђа. Суринамска крастача живи у водама Јужне Америке. Женка у тренутку произведе стотинак јаја о којима бригу воде оба родитеља. И то на најнеобичнији начин! Мужјак крацима захвата што је могуће више јаја и ставља их на леђа женке, где се залепе. Кожа на леђима женке затим почне да бубри и убрзо облаже сва јаја. Преко њих се, напросто, образује опна која их у потпуности прекрије. После два дана сва јаја нестану у мајчином телу, а нешто касније се из њих рађају пуноглавци.

Водоземци имају специфичан, растегљив језик који није причвршћен за задњи, већ за предњи део уста. Жабе једу црве и инсекте. Што су веће, већи им је и плен.
Зуби им служе за одбрану од непријатеља и за хватање плена, али нису погодни за жвакање хране. При варењу оброка им заправо помажу очи. Кад прогутају плен, очи се кроз очне дупље увуку у главу и тако гурају храну у стомак. Видокруг који обухвата скоро триста шездесет степени жабама је уопште од велике помоћи ‒ пошто немају врат и не могу да окрећу главу.

Оне поседују и трећи, провидни капак који штити око испод површине воде, а притом не ограничава вид. Црвеноока жаба-лист има трећи капак са шаром која јој помаже у камуфлажи.
Упркос недаћама на које данас наилазе, задивљујућа прилагодљивост је тој врсти омогућила светлу будућност. Била би велика штета да тако посебна створења, која појединци сматрају и чудима природе, нестану са лица Земље. Жабе су, заиста, предивна врста.

Приредила Тања Чанић Млађеновић