Како се мењао код за симулирање и прогнозу времена

Тај кôд је већ садржао елементе који су били испред свог времена и који су тек недавно постали општеприхваћени. Написао га је Федор Месингер, данас академик САНУ, а убрзо му се, у даљем усавршавању кода, придружио постдипломски студент Завиша Јањић, сада дописни члан САНУ.

 Веома брзо тај кôд је привукао пажњу неколико истакнутих стручњака других земаља. Италијан Стефано Тибалди је дошао на неко време у Београд да проучава кôд и понесе га са собом, док је Ирац Реј Бејтс преузео кôд и однео га у Египат, где је био на једногодишњем боравку у оквиру пројекта Светске метеоролошке организације (СМО). Резултати су представљени на Конгресу Комисије за основне системе СМО у Београду 1974. године. У тадашњем Савезном хидрометеоролошком заводу уследила је прва оперативна инсталација кôда, тада већ опремљеног системом за анализу почетних података.

Од овог почетног модела кôда, тада прозваног ЛАПЕМ (Limited Area Primitive Equation Model), па нешто касније ХИБУ (Hydrometeorological Intitute and Belgrade University model) настајали су каснији, са значајним усавршавањима, све до данашњег модела „Ета".

Циљ скупа био је да водећи научници из ове области прикажу визију будућег развоја модела „Ета". То је нарочито атрактивно зато што се нумеричка технологија те врсте данас опрема моделима за рачун повезаних система: за промене океанских струјања, вегетације тла, ледених покривача океана, ледених наслага на Гренланду и Антарктику, како би се рачунале пројекције промене климе за разне могуће сценарије повећавања садржине гасова и стварања стаклене баште у атмосфери.

 Приредиле: Александра Филиповић и  Александра Стојановић