Светска елита астрофизичара у Београду

Како ће се користити најсавременији телескопи и огромни телескоп у изградњи чији ће пречник огледала бити као пола фудбалског игралишта, од 2. до 7. септембра у Београду одгонетало је педесетак истраживача из целог света на престижном међународном скупу под називом „The current and future observing facilities: a guided tour“ у оквиру прославе 210 година Универзитета у Београду који је отворила будућа ректорка проф. др Иванка Поповић.

„Желели смо да један овако престижан скуп буде део активности прославе 210 година Универзитета у Београду. Универзитет нам је јако помогао, као и Рачунарски центар који нам је омогућио да уживо преносимо предавања, да их сачувамо, тако да су она сада свима доступна. А то је од изузетног значаја за наш даљи рад јер је ово тек једна у низу оваквих школа које ће померити границе наших сазнања", за портал РТС-а каже проф. др Драгана Илић са Катедре за астрофизику на Математичком факултету у Београду.

Истраживачка европска и светска елита из области астрофизике окупила се у Београду и стручњацима али и широј јавности пружила непоновљив доживљај. Предавање у Дому омладине одржао је др Џо Лиске, признати научник и популаризатор науке и водитељ „Хаблкаста", награђиваног серијала научно-образовних емисија посвећених открићима Хабл телескопа. Током трајања међународног скупа, врхунски научници, цитирани и по неколико хиљада пута, одржали су пленарна предавања а практични рад на актуелним проблемима из астрофизике, као и посматрања небеских објеката телескопима опсерваторије на Канарским остврима. 

„Ми смо први који су користили најновију компјутерску учионицу на Машинском факултету и захвални смо им на томе. Ова сарадња је природна јер да би се направило нешто изузетно као што је телескоп неопходна је сарадња са врхунским инжењерима а они се налазе овде на Машинском факултету", каже проф. др Драгана Илић.

Детаљнија објашњења о томе шта су астрофизичари из целог света радили на Машинском факутету у Београду дао нам је Матео Монели, истраживач из Института за астрофизику са Канарских острва: „Подучавамо студенте мастер, докторских и постдокторских студија најновијим вештинама посматрања и анализи добијених података у астрофизици. Већ две вечери смо радили директно посматрање телескопом који се налази на Тенерифима, а ми смо то радили одавде, из Београда путем интернета. Котролисали смо телескоп и прикупљали податке. Ова врста посматрања и анализе добијених података ће бити од кључног значаја за развој каријере ових истраживача у наредних 30-40 година. Имали смо заиста изузетно продуктивну радну недељу. Врло сам задовољан условима у којима смо радили".

Истраживања у астрофизици су скупа па је међународна сарадња од пресудног значаја 

Организатор скупа „The current and future observing facilities: a guided tour" је Математички факултет Универзитета у Београду а скуп се реализује у сарадњи са Машинским факултетом Универзитета у Београду и Астрономском опсерваторијом у Београду, уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и Телекома Србије. О значају скупа сведоче и инострани партнери који су учествовали у организацији скупа у Београду. То су су шпански „Астрофизички институт на Канарским острвима" (Instituto de Astrofísica de Canarias - IAC) и италијански „Национални институт за астрофизику" (L'Istituto Nazionale di Astrofisica - INAF). А свакако највећи и најзначајнији партнер је европска научно-истраживачка институцијa „Европска јужна опсерваторија" (European Southern Observatory - ESO), чији је представник и један од предавача професор Микеле Цирасуоло председавајући Научног тима за реализацију будућег највећег телескопа на свету „ Европског изузетно великог телескопа" (Е-ELT), који гради ESO.

„Европска јужна опсерваторија" је најважнија институција у Европи за астономска истраживања која повезује све земље. Србија, на жалост није део тога. То је сада ван наших могућности али се надамо да ћемо успети да се прикључимо Евопској опсерваторији у неком тренутку јер сада само можемо да користимо њихове податке, а чланство би нам омогућило да учествујемо у одлучивању о томе за шта ће се правити будући инструменти. А то би осим укључивања различитих факултета отворило и простор за сарадњу са нашом привредом и индустријом", објашњава проф. др Драгана Илић.

„Иако први пут долазим у Београд, већ се осећам као код куће", каже за РТС предавач и истраживач Мигуел Урбан из Шпаније који тренутно ради на Универзитету у Инзбруку, у Аустрији наглашавајући да се у астрофизици користи најнапреднија технологија. „Без технологије не бисмо били у могућности да радимо наша истраживања. Овде смо имали одличне услове за рад. Желим да нагласим да су сва истраживања у астрофизици изузетно скупа те да је међународна сарадња од пресудног значаја", закључио је наш саговорник.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 05. мај 2024.
24° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара