Европска ноћ истраживача

Разоткривајући научне теорије и експерименте, водећи посетиоце на путовање у далеку прошлост, али и блиску будућност и приказујући изблиза како изгледају путеви научника и истраживача, Ноћ истраживача ове године одржаће се под слоганом „Истражуј кроз ноћ, у знању је моћ".

Придружујући се обележавању Европске године културног наслеђа, научници широм Србије са посебном пажњом упознаће радознале посетиоце са богатим наслеђем најразличитијих крајева наше земље, чувајући од заборава важан део наше научне и културне прошлости.

Ноћ истраживача у Србији се ове године одржава по девети пут, а научни садржаји биће реализовани у Београду, Новом Саду, Нишу, Убу, Ужицу, Свилајнцу, Ћуприји, Јагодини, Kрагујевацу, Смедереву, Рановацу, Чачаку, Лесковацу, Новом Пазару, Kњажевцу, Деспотовцу, Kрушевцу, Трстенику, Неготину, Зајечару, Суботици, Зрењанину, Инђији, Kањижи, Kикинди и Шапцу.

Проф. др Тијана Продановић,са Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду програмска координаторка пројекта ReConNeCt који покрива територију Војводине, рекла је да је један од великих проблема са којим се друштво сусреће све веће неповерење у науку, јер је „сувише нејасна", и „сувише неприступачна". Пројекти и манифестације као што су Ноћ истраживача имају за циљ да разбијају ове предрасуде и да врате то поверење, и да истовремено инспиришу нове генерације да се заинтересују и баве науком. „Тема којој смо желели да се посветимо ове године су везе, па ћемо у Ноћи истраживача приказати посетиоцима разне начине на које је наука повезана са нашим животима, затим како се различите научне области повезују да би решиле заједничке проблеме и како су различите ствари око нас повезане."

Др Александра Павловић, координаторка пројекта ReFоcuS 2.0 и редовна професорка Природно-математичког факултета у Нишу, наводи да је улога науке у савременом животу све већа, јер развој једног друштва зависи од примене научних и технолошких достигнућа. „Развој науке кроз популаризацију утиче на научно описмењавање шире популације и самим тим руши неутемељене страхове. Такође, мобилност научника и научне идеје, што је један од циљева ХОРИЗОН програма, пружа прилику да се покаже разноврсност али и међусобна повезаност различитих наука у Србији.

Љубитељи науке имаће прилику, не само да уче, већ и да упознају креативне стране научника и да се на тренутак нађу у кожи научника. Пројекат RеFоcuS 2.0 организује низ научно-популарних активности у 12 градова и 12 научних клубова који су кључна национална инфраструктура за промоцију науке.", наводи она.

Европска Ноћ истраживача  биће организована широм Београда, уз Велику научну авантуру, лов на благо и упознавање са богатим сецесионистичким наслеђем престонице, а најзнатижељнији ће моћи да се упусте у разоткривање тајни античких мозаика или истраживање невидљиве стране града под УВ светлом!

Нови Сад ће се представити, али и преиспитати везе на којима почива живот, од оних најситнијих у нашим ћелијама до веза зхваљујући којима уређаји разговарају. Посетиоци ће моћи да сазнају како је дошло до великог открића у башти једне баке као и како су нови живот добили укуси наше прошлости.

Богато културно наслеђе биће и у фокусу Ноћи истраживача у Нишу која доноси шетњу кроз старинске авлије, богате мезетлуке и рецепте раскошних, али помало заборављених јела са југа Србије, уз неизоставно нишко зборење!

Чачак ће осветлити различите странице градске историје, од римских терми до крајпуташа, Kрагујевчани ће своје знање моћи да провере у великом научном квизу, док ће у Kрушевцу кроз научне радионице посетиоци бити упознати како са ендемичним, тако и са реликтним врстама Србије.

Историјски времеплов дочекаће посетиоце Ноћи истраживача у Новом Пазару, док ће Лесковац представити старе обичаје и несвакидашње занате, али и чувено посело и богату гастрономију. У Поморављу (Јагодина, Свилајнац, Ћуприја и Деспотовац) ће посетиоце дочекати НОУ тим и показати им, између осталог, како да направе течност са роговима или еколошка возила. Kикинда ће својим посетиоцима открити свет из перспективе чувених сова ушара, у Шапцу ће бити представљен „српски Стоунхенџ", док ће Бечеј одшкринути врата прошлости кроз радионицу традиционалних апотекарских препарата.

Европска Ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма „ХОРИЗОН 2020" који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска-Kири. Сва научна дешавања реализују се кроз три пројекта.

Виша научна сарадница Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, др Александра Дивац Ранков, координаторка пројекта SIMFONICOM 2018-19 тврди како се научници данас све чешће сусрећу са питањем чему служи њихова наука. „Овај пројекат решио је да помогне у одговору на ово питање и приближи посетиоцима пут којим се стиже од базичне науке до апликације научних достигнућа у свакодневном животу - заједно ћемо се запутити од Б до А. Ове године организујемо активности у 13 градова Србије кроз које ће посетиоци моћи да се упознају са научницима, сазнају свеже вести из научног света и да се са нама опробају у послу научника."