Савршени парадајз

На експерименталном пољу је засађено четрдесет хиљада засада парадајза од 200 различитих врста. За неке од ових биљака живот није лак јер се заливају тек сваке треће недеље на почетку сезоне (а није много другачије ни током летњих врућина).

Амит Кох, научник са Универзитета у Јерусалиму, објаснио је:
„Велике биљке парадајза добиле су воду. Позната је чињеница да ће парадајз на доброј земљи и уз наводњавање порасти више. Ми сада истражујемо које су то врсте које могу дати добар род са што мање воде. Касније ћемо спровести и друге експерименте."

Ови научници не верују да одговор лежи у генетички измењеним организмима, већ у самој природи.

Данијел Замир, други научник, објаснио је да њихов приступ подразумева коришћење природног биодиверзитета. „То значи одвајање врста које потичу од дивљих и имају задржане особине отпорности дивљег парадајза, али и квалитет одомаћених врста", каже Замир.

Сваке сезоне се око 700 врста испитује у лабораторији. Током времена тај истраживачки центар сакупио је колекцију семена од дванаест хиљада различитих сорти парадајза.

Научник Матан Овед напоменуо је да се траже сорте са високим процентом шећера, различитих укуса, арома и боја. Када се одаберу сорте, њихов ДНК се помно проучава. Укрштање са квалитетним дивљим врстама даје све боље сорте.

„Ми радимо скрининг на узорку од више стотина ДНК. Само тако можемо да одаберемо оне врсте које поседују отпорност, које су јаке и на крају дају квалитетан парадајз. Тек тада почињемо одгајање те врсте", каже биотехнолог Јаел Голдберг.

Слична истраживања се спроводе за избор врста које су отпорне не само на сушу већ и на разне штеточине и биљне болести, тј. на све оно што има лош утицај на род парадајза.

Приредила Наташа Тодоровић