Лесковачки музеј и праисторијске пљескавице

Постављена је пећ за спремање хране какву су, како се верује, јели наши преци, а коју посетиоци могу да пробају ‒ хлеб од житарица коришћених у то доба и праисторијске пљескавице (вегетаријанске пљескавице од махунарки ‒ сочивa, бобa, грашка). О актуелним дешавањима у лесковачком Народном музеју разговарали смо са Сузаном Ранђеловић, руководиоцем основне делатности Музеја.

Колико је Музеј у Лесковцу специфичан и, пошто је комплексног типа, шта све улази у његов састав?

‒ Народни музеј у Лесковцу је основан 1948. године. Садржи збирке за археологију, етнологију, историју и уметност, око којих су формирана истоимена одељења, као и одељења за конзервацију, документацију, педагошко-пропагандни рад и стручну библиотеку. У склопу музејске зграде налазе се галерија, сала за научне скупове и стручна библиотека. Музеј обавља делатност на више локација, а то су: Народни музеј Лесковац, Градска кућа и Спомен-кућа Косте Стаменковића у Лесковцу, Текстилни музеј у Стројковцу и Археолошки локалитет Царичин град. Царичин град је саграђен у шестом веку и због свог историјског значаја и важних остатака античке, рановизантијске цивилизације ‒ урбанизма и архитектуре, представља једну од најбољих могућих тачака развоја туризма на локалном и регионалном нивоу.

Текстилни музеј у Стројковцу једини је музеј такве врсте у Србији. Смештен је у воденици која је подигнута у другој половини 19. века. У њој су 1884. године предузимљиви Лесковчани отворили прву фабрику гајтана, што се сматра зачетком текстилне индустрије у Србији. Музеј је 1980. године проглашен за културно добро ‒ споменик културе.

Којим експонатима се Музеј посебно може похвалити?

‒ На више локалитета у Малој Копашници истражен је велики део некропола са 663 гроба са кремацијом и 67 гробова са инхумацијом, затим делови римског насеља, римски пут и занатски центар са пећима за печење керамике. Насеље са некрополом датовано је у време од другог до четвртог века. Током ископавања откривен је велики број археолошких предмета од злата, сребра, бронзе, гвожђа, керамике, камена и кости, који су полагани у гроб као прилози.

Археолошки локалитет Царичин град поседује збирку са 1.383 инвентарисана предмета пронађена у ископавањима од 1947. до 1983. године. Студијска збирка „Царичин град" садржи 1.967 предмета. Из обиља разноврсних предмета од печене земље, метала, стакла, кости, у сталној поставци изложени су они најинтересантнији који приказују живот у граду.
У витринама поставке могуће је видети разнородне предмете из града, делове царске статуе која је стајала на тргу, жишке, алате, остатке мозаика из цркава, новац, калупе за накит, пољопривредни алат, оружје, делове ваге, опрему за лов и риболов ‒ све оно што је потребно једном оваквом граду и што чини широку лепезу његове друштвене и економске активности.

Круну вишедеценијског рада Музеја представља стална поставка „Времеплов лесковачког краја", отворена у мају 2015. године. То је прва фаза реконструкције сталне поставке из 1974. године и приказује живот становника лесковачког краја од неолита до касног турског доба. У два архитектонска дела представљено је осам хиљада година историје.

Да поменемо и неке од приоритетних пројеката у којима учествује Музеј, као и оне који су у плану.

‒ У октобру се планира отварање тактилне изложбе „Додирни прошлост"', која је усмерена на прилагођавање сталне музејске поставке „Времеплов лесковачког краја" слепим и слабовидим особама. Тактилна изложба биће сачињена од 19 реплика одабраних експоната из богатих збирки музеја у циљу њиховог промовисања, представљања људима са инвалидитетом и одрживе употребе културног наслеђа лесковачког краја. Пројекат се реализује у сарадњи Окружне организације слепих Лесковац и Народног музеја у Лесковцу. Финансира га Министарство културе и информисања Републике Србије.

У октобру се реализује и пројекат „Повећање приступачности музеја" (у оквиру Балканске мреже музеја за активности повећања приступачности музеја), са циљем да се омогући доступност културног садржаја без баријера.

Пројекат предвиђа: информативне водиче на улазним вратима музеја са сензором и прилагођавање садржаја за сајт музеја за људе са инвалидитетом; остављање тактилних путева за кретање слепих и слабовидих особа; клупе за седење у изложбеном простору (тако да људи са инвалидитетом, њихови пратиоци или било који посетиоци могу да седну и да се одмарају док слушају музејског водича); куповину наочара са лупом за особе са оштећеним видом.

Следеће године у плану је реконструкција зграде Музеја и крова на „Спомен-кући Косте Стаменковића". Библиотека која се налази у поткровљу, са књижним фондом који броји 20.000 наслова, угрожена је услед прокишњавања крова. Такође, оштећене су и сала за научне скупове и музејска галерија на спрату. Планира се и друга фаза сталне поставке „Српски Манчестер", што подразумева адаптацију, осавремењивање и унапређење поставке. Радом на дигитализацији, мултимедијалној презентацији музејског фонда и артефаката побољшаће се квалитет и квантитет доступних фотографија и музејских предмета.

Ту је и пројекат „Лапидаријум" ‒ изложба на отвореном на којој ће бити изложени експонати стари више стотина година. Музеј планира санацију подземних просторија депоа Музеја, где влага угрожава културно благо лесковачког краја од преко 30.000 експоната. Треба поменути и пројекат рехабилитације, конзервације и рестаурације комплекса Текстилног музеја у Стројковцу и могућност отварања „Дечјег музеја".