Зашто је потребно забранити микропластику

Одбор Европског парламента за заштиту природне средине одлучио је да подржи наведену забрану и у производима за личну хигијену, детерџентима и производима за чишћење.
Потпуно је забрањена и тзв. оксо-биоразградива пластика (oxo-degradable) ‒ пластика којој су додате одређене хемикалије да би се убрзано разградила до микрофрагмената који нису видљиви, али остају у природној средини.

Посланици су такође истакли да се не треба ослањати на биоразградиву и компостабилну пластику као на добра решења за загађење океана.

Микропластика је у центру широке дебате због бојазни да би сићушни делови пластике могли да заврше у ланцу исхране, иако се још не зна много о њиховом утицају на људско здравље.

Досадашња истраживања фокусирала су се на проверу дигестивног тракта риба које једемо а нове, шире студије указале су на пластику у јетри, што доказује да комадићи пластике могу да стигну до других органа и делова тела.
На представљају Стратегије за пластику у јануару потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс истакао је да „морамо спречити да пластика улази у нашу воду, храну, чак и у наша тела".
Десетог јула нацрт извештаја белгијског европосланика Марка Демесмакера добио је неподељену подршку надлежног одбора. Гласање се очекује на пленарној седници ЕП у септембру.

Вештачка трава

Проблематична пластика ставља се и у производе попут вештачке траве, која се широм света користи на спортским теренима.
Одржавање праве траве је скупо, посебно на теренима који се много користе или су изложени неповољним временским приликама. Познати фудбалски стадиони, попут стадиона Ливерпула или националног стадиона Велса у Кардифу, потпуно или делом имају синтетичку подлогу.

Вештачка трава направљена је да имитира ефекте праве и ублажи ударце при паду. Нажалост, микропластика која се користи за те терене може да нађе пут до система водоснабдевања.

Како наводи ФИФА, вештачка трава има рок трајања од осам година а после тога подлога од полиетилена и полипропилена мора да се одложи на депонију, спали или рециклира.

Истраживање британске консултантске куће Јуномија (Eunomia) показало је да се рециклирањем уместо спаљивањем може знатно смањити емисија угљен-диоксида. Међутим, центри за рециклажу су ретки а једини „значајнији" је у Данској. У Јуномији закључују да нема оправдања за то да се подлоге од вештачке траве у западној Европи не рециклирају, али признају да недостатак капацитета у другим деловима света не оставља много могућности.

Аутомобилске гуме

На скупу бриселског портала euractiv.com о загађењу мора пластиком (11. јула), оснивач Јуномије Доминик Хог објаснио је да су и аутомобилске гуме извор загађења.

Неке процене указују да мали комади пластике са путева настали хабањем гума чине 10% загађења мора микропластиком.
Хог предлаже да се преиспитају материјали од којих се праве гуме, посебно у светлу очекивања раста продаје електричних возила. Електрична возила су наиме тежа од конвенционалних због тежине батерија па се и њихове гуме брже хабају.
Европска комисија, како се наводи, разматра постављање стандарда за стопе хабање гума.