Прва ендемична врста Балтичког мора: балтички лист

Балтички лист живи у води различитог салинитета у приобалној зони, на дубини од 0,5 до 50 метара. Одрасла јединка дугачка је између 20 и 25 центиметара. Очи су обично на десној страни. Боја је често смеђа, сива, а може бити и прошарана црвенкастим мрљама. Врста се брзо прилагођава пределу у који залази ‒ тако се одрасли примерци врло ефективно стапају са околином.

. Током читавог живота балтички лист не иде предалеко ‒ миграције се одвијају искључиво унутар Балтичког мора ‒ између подручја на коме се мресте и на којима налазе храну.

Најчешћа храна су шкољке, посебно дагње и други ситни бескичмењаци на морском дну. Мрешћење се одвија од априла до јуна, најчешће на дубини од 5 до 20 метара.

Чињеница да се у европским водама проналазе и описују нове врсте риба, посебно у Балтичком мору, које иначе није богато врстама, и након више од једног века истраживања, чини овај проналазак изузетно значајним", рекао је др Паоло Момиљано са Универзитета у Хелсинкију.

Балтички лист није раније препознат као посебна врста јер изгледа готово идентично као иверак, који је широко распрострањен у европским водама, од Црног, до Белог мора на далеком северу.

 „Тренутно се две врсте могу разликовати само генетичком методом, проучавањем њихових јаја и сперме", додао је професор Јуха Мериле, такође са Универзитета у Хелсинкију. 

„Врсте се такође разликују у интеракцији са околином: балтички лист оставља своја јаја у приобалним подручјима, док иверак оставља јаја да плутају далеко на отвореном мору.

Приредила Наташа Гоати Марковић