Прва ендемична врста Балтичког мора: балтички лист

Новооткривена подврста рибе лист (Platichthys solemdali) истиче се као прва ендемична врста Балтичког мора. Њена станишта су распрострањена уз обалу до Ботничког залива. Припада фамилији ʼPleuronectidaeʼ, групи риба којој, између осталих, припадају и ивери и раже. Њихова најупадљивија заједничка особина је спљоштено тело.

Балтички лист живи у води различитог салинитета у приобалној зони, на дубини од 0,5 до 50 метара. Одрасла јединка дугачка је између 20 и 25 центиметара. Очи су обично на десној страни. Боја је често смеђа, сива, а може бити и прошарана црвенкастим мрљама. Врста се брзо прилагођава пределу у који залази ‒ тако се одрасли примерци врло ефективно стапају са околином.

.

 Током читавог живота балтички лист не иде предалеко ‒ миграције се одвијају искључиво унутар Балтичког мора ‒ између подручја на коме се мресте и на којима налазе храну.

Најчешћа храна су шкољке, посебно дагње и други ситни бескичмењаци на морском дну. Мрешћење се одвија од априла до јуна, најчешће на дубини од 5 до 20 метара.

Чињеница да се у европским водама проналазе и описују нове врсте риба, посебно у Балтичком мору, које иначе није богато врстама, и након више од једног века истраживања, чини овај проналазак изузетно значајним", рекао је др Паоло Момиљано са Универзитета у Хелсинкију.

Балтички лист није раније препознат као посебна врста јер изгледа готово идентично као иверак, који је широко распрострањен у европским водама, од Црног, до Белог мора на далеком северу.

 „Тренутно се две врсте могу разликовати само генетичком методом, проучавањем њихових јаја и сперме", додао је професор Јуха Мериле, такође са Универзитета у Хелсинкију. 

„Врсте се такође разликују у интеракцији са околином: балтички лист оставља своја јаја у приобалним подручјима, док иверак оставља јаја да плутају далеко на отвореном мору.


Приредила Наташа Гоати Марковић

 

број коментара 0 Пошаљи коментар