Да, то је лубеница, краљица лета!

Лубеница је такође одличан диуретик јер садржи чак 92% воде па самим тим стимулише рад бубрега. Повећава стварање урина, што погодује избацивању токсина из организма. Такође, олакшава тегобе особама са камењем у жучи, бубрезима или бешици, утиче на њихово растварање и избацивање, уз истовремено спречавање стварања нових калцификата. Конзумирањем лубенице олакшава се метаболизам, нормализује цревна флора и перисталтика. Tакво деловање се постиже захваљујући комплексном садржају важних састојака.
Њен пријатан и освежавајући укус први су открили народи пустиње Калахари у Африци. Пошто се састоји углавном од воде, путници су је управо због тога носили као замену за воду ‒ лоптасти сочни плодови били су природна чутурица која је пружала право освежење. Ти путници су први разменили њене плодове са другим трговцима и становницима поред чијих домова су пролазили. Убрзо је лубеница освојила читав афрички континент. У 13. веку стигла је и у Европу, а уз помоћ робова је пренета даље у Америку.

Данас је на планети узгајају свуда где може да успева, али у производњи предњачи Кина. Уопште није случајно што је лубеница толико распрострањена. По укусу и хранљивој вредности пореди се са најбољим врстама воћа, мада се у строго ботаничком погледу убраја у поврће, у породицу тикви, у којој се, између осталих, налазе краставац и бундева. Будући да се најчешће једе непрерађена, многи је ипак убрајају у воће.

Може се користити на много различитих начина и у, наизглед, немогућим комбинацијама. Поред употребе у свежем стању, плодови могу да се прераде у сирупе, сокове, џемове, слатко, може се јести грилована, са сиром (нарочито фетом или козјим), док се из семена екстрахује квалитетно уље богато витамином D. За пивопије ту је и верзија ферментиране лубенице у омиљеном мушком пићу, а за лепши пол ‒ ликери, пунч или коктели...