Ванила, зачин скупљи од сребра

Ванилу чине ферментисани плодови различитих врста орхидеја из рода ваниле. Име потиче од француског и шпанског назива за „малу махуну". Сада је „мала махуна" направила на тржишту прави потрес којим су погођени ланци снабдевача, као и мултинационалне компаније. Килограм ваниле скупљи је од килограма племенитог метала, сребра. Разлог је разарајући циклон који је прошле године погодио Мадагаскар. Непогода је однела 78 људских живота, оставила становнике без крова над главом и уништила путеве. Циклон је опустошио 70% усева ваниле у регији Анталаха, у којој 230.000 становника махом живи од пољопривреде и узгајања орхидеја.

Мадагаскар, водећа земља у узгајању ваниле

Мадагаскар, острвска земља у Индијском океану, близу обале источне Африке, дом је за око 5% биљних и животињских врста, од којих чак 80% успева и живи искључиво на том локалитету. Та острвска земља практично има два годишња доба: од новембра до априла је топло и кишовито, од маја до октобра ‒ хладније и суво. Југоисточни ветрови и повремени циклони су неке од климатских карактеристика. Дуга изолација Мадагаскара од околних континената допринела је разноликости флоре и фауне, као што су дрво баобаб и примати лемури. Но, како је дошло до тога да Мадагаскар узгаја 80% орхидеја из рода ваниле иако није 'родно место' те биљке?

Мексичка ванила

Главни извор ваниле је орхидеја Vanilla planiflolia, која се дуго гајила у Мексику. Астеци су користили тај зачин у ритуалима и пићу зачињеном чоколадом. У 16. веку конквистадори су у Европу донели мексичко сребро, какао и ванилу. Ванила је одмах постала један од омиљенијих зачина, али Европљани нису успели да узгајају орхидеју у ботаничким баштама и колонијама. Наиме, главни опрашивач, пчела мелипона, вратила се у родни Мексико, а без опрашивања, производња ваниле углавном је била ограничена на Мексико.

Довитљиви дечак

Када су једном пробали ванилу, Европљани нису лако одустали и
биљке су испоручене у различите крајеве света са различитом климом. Међутим, оно што није успело произвођачима и трговцима, пошло је за руком дечаку Едмону Албиjусу, дванаестогодишњем робу француске колоније острва Реинион. Користећи палицу и палац, Албиjус је ручно извршио опрашивање. Производња ваниле је изненада постала могућа, нарочито у топлим, влажним поднебљима, као што је неколико стотина километара удаљен Мадагаскар.

Жудња за ванилом

Вековима се радило на производњи вештачке ваниле, у њен састав су улазили различити састојци: од дабрових жлезда, до петролеја. Али с потражњом за природним укусима, Мадагаскар задржава кључну улогу у опстанцима светских зачинских компанија. Иако ванила прелази дуг пут од орхидеје са Мадагаскара до кугле сладоледа или мирисног колача у рерни ‒ тешко је замислити да ће се човек одрећи тог скупог и неодољивог зачина.

Приредила Мирјана Бјелогрлић