Афрички баобаб пропада – нико не зна зашто

Узроци умирања те прастаре флоре подстакли су жестоку дебату у научним круговима. „Постојећи докази не указују на то да је угрожена цела популација“, каже научница Сара Вентер са Универзитета Витватерсранд у Јоханезбургу. Она не види непосредну претњу за врсту као целину. Стабла екстремне старости „вероватно су била рањивија услед услова екстремне суше“, каже она и наглашава да је „смртност дрвећа сложена и може се приписати многим узроцима, укључујући климатске промене и суше“.

Врста баобаба Adansonia digitata је цветајуће дрво које најдуже живи. Са својом танким, густо сплетеним гранама, које расту из више увијених дебелих стабала, биљка подсећа на дрво окренуто наопачке. Његови браонкасти дугачки плодови заслужни су за надимак међу локалним становништвом – „стабло мртвих пацова“. Ипак, људи већ дуго користе његове плодове као храну и лек, а само дрво међу неким јужноафричким племенима има обредну сврху.

Од 13 најстаријих Adansonia digitata, четири су нестала од 2005. године, каже коауторка студије Адријана Патрут, специјалиста неорганске и нуклеарне хемије на Универзитету у Клужу (Румунија). Пет других древних стабала широм афричког континента изгубило је много грања и та стабла су такође знатно оштећена, каже се у извештају.

Најстарији баобаб, дрво панке у Зимбабвеу, живео је око 2.500 година пре него што се срушио током 2010. и 2011. године. Остала три стабла, укључујући дрво чапмана у Боцвани, била су стара од 1.250 до 1.500 година. Патрутова не верује да је само старост проузроковала смрт дрвећа. Иако разлог умирања још увек није детаљно расветљен, аутори студије су предложили другу хипотезу, која се заснива на промени микроклиме у стаништима те биљке. „Није било знакова епидемије“, каже Патрутова. Она сумња да је тренд глобалног загревања у јужној Африци одговоран за брзи нестанак стабала старих више од хиљаду година. То дрво, међутим, и даље крије многе тајне, јер се о њему релативно мало зна.

„Да ли неко заиста познаје структуру корена баобаба и колико?“, питања су еколога Еугена Мола са Универзитета Западни Кејп у Белвилу (Јужна Африка). За разумевање биљака у Африци, „филозофије и парадигме које потичу северно од 40. паралеле не морају се нужно применити овде, на јужној хемисфери“, каже он. „Ми људи волимо симетрију, али природа свакако није увек симетрична“, додао је др Мол. Детаљна истраживања узрока наглог пропадања тог прастарог дрвећа су и даље у току.

 Припремила Наташа Гоати Марковић