Куда иду птице певачице?

„Према неким проценама, могуће је да смо у последњих 40 година изгубили готово половину птица певачица”, рекла је орнитолог Бриџет Стачбери за „Си-Би-Ес”. Познато је да букa знатно утиче на смањење њихове бројности.

Станишта птица певачица угрожена су употребом пестицида, загађеном водом и ваздухом, урбанизацијом природних предела... Примера ради, према подацима Северноамеричког удружења за истраживање дивљих птица, пурпурна ластавица ‒ врста птице певачице ‒ изгубила је око 78 посто своје популације од 1970. године.

Прошле године чланови тима вођени Стачберијевом прикачили су геолокаторе (ситне уређаје) на 20 пурпурних ластавица. „Видели смо птице које су за само два дана путовале од Пенсилваније до обале Мексика", рекли су. То је око 1.300 километара.

Подаци геолокатора указују и на факторе који негативно утичу на птице. „Климатске промене представљају нову претњу за птице певачице", напомиње Бриџет Стачбери. Пурпурне ластавице, као и остале птице певачице, током зиме бораве у јужним поднебљима, и враћају се у своја гнезда на пролеће. Међутим, могуће је да се птице све теже прилагођавају чињеници да, услед климатских промена, пролеће долази раније сваке године. Услед те појаве, њихово кретање се мења.

Птице певачице, међутим, и даље чувају кључни комадић слагалице. Не знамо куда одлазе пред смрт. „Ако не можемо схватити где умиру, не можемо схватити ни зашто умиру, и не можемо применити стратегије очувања како бисмо зауставили опадање бројности", наводе у Центру за миграције птица са Института Смитсонијан.

Ипак, може помоћи „Икарус" ‒ систем који прати означене птице, па и друге животиње, помоћу одређене техничке опреме и антена постављених на Међународну свемирску станицу.

Систем би научницима пружио вредне податке о животу птица, али и о томе како умиру. Планирано је да систем крене са радом у августу. Пројекат има чак и више амбиција. Технологија не само да прати читав живот птица већ и истражује животе малих животиња попут пчела. 

„Икарус" би такође могао чак и да помогне у праћењу ширења епидемија попут еболе и птичјег грипа.

Праћењем дивљих животиња можемо добити драгоцен увид у предстојеће природне катастрофе. „Постоје научни подаци који показују да животиње могу предвидети земљотресе, вулканске ерупције и цунамије", рекао је вођа пројекта Мартин Викелски.

Приредила Маја Стојановић 

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
3° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво