Теслаграм ‒ систем заштите

У природи постоје јединствене и непоновљиве ствари попут крила лептира, односно љуспица од којих су саткана. Само један лептир на својим крилима има чак двеста хиљада љуспица. Свака од њих садржи јединствене микро и нано структуре које се не могу копирати. Зато ће се у будућности ‒ као део система заштите вредности под називом Теслаграм ‒ наћи на вредним и важним документима, платним картицама, уметничким делима.

„То је јединствена заштита, јединствен таг који је немогуће копирати и који нам омогућава да сваки појединачни документ или предмет персонализујемо управо зато што има јединствени кључ“, каже Марија Митровић Данкулов, која руководи Иновационим центром у Институту за физику. Она објашњава да је Теслаграм изузетно мали, реда величине 100 микрона и да је као такав скоро невидљив за људско око.

„Још боља ствар је да на себи садржи извесне информације које су неколико стотина нанометара. У Иновационом центру сада развијамо алгоритме који нам омогућавају да их читамо“, каже Марија и додаје да на тај начин могу да потврде да је сваки од Теслаграма јединствен.

„Анализирали смо како те љуспице изгледају и успели да преведемо комплексност која постоји у љуспици у неки код и измерили комплексност тог кода. Дошли смо до тога да је број могућих, односно различитих љуспица невероватно велики и да је много већи од броја атома у универзуму", објашњава Димитрије Степаненко, шеф истраживања у Иновационом центру. Он истиче да је технологија специфична и по томе што може да комплексност пренесе и на слику. Уз то, машину могу да науче да препознаје ту комплексност и разликује љуспице.

Поузданији од холограма

Биолог Даница Павловић, сарадница-истраживач у Институту за физику, каже да је предност Теслаграма у односу на холограм управо то што га је створила природа. „То је савршена и далеко сложенија структура. Холограм са, рецимо, платне картице идентичан је за све картице, док је љуспица лептира јединствена и тренутно не постоји начин на који човек може да ископира сваку појединачну љуспицу.“ У случају да неко ипак покуша да је фалсификује ‒ када је убаци у аутомат, у бази података ће се огласити аларм да се слике нису поклопиле.

Ђорђе Вуковић, координатор за индустријску сарадњу са ЦЕРН-ом, напомиње да поузданост подразумева неке практичне аспекте: „Ако је ваша банкарска картица заштићена том љуспицом, она мора да издржи десет хиљада убацивања и извлачења из аутомата и да остане на свом месту препознатљива.“ Додаје да у идеалним условима картица може да се чува неограничено, а да практичан живот изискује и практичне услове ‒ који су повезани са штампом, видом премаза који штити ту љуспицу, врстом подлоге и сл. „То су све фини технички детаљи на којима тренутно радимо.“

Пројекат „Теслаграм“ резултат је мултидисциплинарних истраживања у која су укључени физичари, биолози, инжењери, јер таква технологија захтева повезивање знања из различитих области. Један од изазова била је и технологија штампе и читања Теслаграма.

„Овде развијамо комплетну технологију штампе и технологију читања Теслаграма. Технологију штампе развијамо у сарадњи са нашим партнером који је носилац пројекта и она је сада у завршној фази. Што се технологије читања тиче, развили смо комплетно наш читач.

Циљ те технологије ‒ и самог Теслаграма као заштите ‒ јесте да он буде негде имплементиран. Да бисмо то урадили, морамо имати конкурентан процес штампе и конкурентно читање, како би га лакше прихватили партнери из других бранши, области интересовања, примене и слично“, објашњава Стеван Јовановић, главни инжењер Иновационог центра.

Идејни творац Теслаграма је др Дејан Пантелић из Института за физику, а истраживање је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Идеју је финансијски подржао и Иновациони фонд, а средства за патентну заштиту обезбедила је Светска банка.