Ласерска микроскопија у служби науке

Да није микроскопа, тешко да би наука била налик ономе што јесте данас. Потреба да видимо још мање структуре, у још бољој резолуцији, довела је до нелинеарне ласерске скенирајуће микроскопије, методе коју су развили истраживачи Института за физику у Београду.

Како би помогли колегама биолозима који су на прагу открића маленог пећинског инсекта који живи искључиво на Балкану, физичари су захваљујући својој методи успели да визуализују спољашњост инсекта и још важније ‒ да направе врло уверљив три-де приказ његових морфолошких структура.

„То је првенствено снимање делова тог инсекта, али дубински, тако да кроз љуштуру можете да видите шта се дешава унутра, односно какву структуру имају поједини органи. То је оно што ова техника може да нам обезбеди због своје специфичности, због интеракције самог ласерског снопа са биолошким материјалом", каже др Александар Крмпот, виши научни сарадник у Институту за физику.

Тим наших физичара успео је да примени ласерску микроскопију на више начина, углавном у медицини ‒ на пример, за визуализацију црвених крвних зрнаца. Ласерска микроскопија би могла донети много користи у развоју циљане терапије или методе за брзо откривање рака дебелог црева у раним фазама.

„Установили смо да помоћу наше технике врло лепо може да се види хемоглобин у црвеним крвним зрнцима и његова просторна размена. Дакле, у стању смо да направимо два-де и три-де слике еритроцита и њихових празних мембрана које су погодни носачи за циљану испоруку лекова у организму. Тако можемо да проценимо тачно где је и колико је хемоглобина остало након поступка постепене хемолизе", објашњава др Крмпот.

Научници Центра за фотонику и Лабораторије за биофизику баве се и хирургијом на нивоу ћелије, тј. нанохирургијом која омогућава разне контролисане третмане ћелија на више различитих начина.

„Бавимо се испитивањем јонских канала у ћелијским мембранама ћелија гљива. Тиме се врло мало људи бави из техничких разлога, зато што за разлику од ћелија животиња, ћелије гљива поседују ћелијски зид", објашњава Катарина Стевановић, докторанд биофизике Универзитета у Београду, која са колегама из Института за физику развија технику која би била спој ласерске хирургије и електрофизиологије.

„Користимо ласерски импулс да на контролисан начин избушимо део ћелије гљиве да бисмо онда даљом манипулацијом препаратом могли да дођемо до тзв. протокласта, односно чистих мембрана које онда могу да се испитују", наводи Катарина.

Када је у питању ласерска микроскопија, наши физичари користе тзв. фемтосекундни ласер који испаљује милион импулса у секунди, а један импулс траје свега 150 фемтосекунди, тј. 150 милионитих делова милијардитог дела секунде. Поређења ради, то је као једна секунда у односу на целокупно трајање људске цивилизације, па и мало више.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво