Манастир Поганово

Константин Дејановић, у историји познат и као Константин Драгаш, био је господар читаве источне Србије, дела Косова ‒ по њему названом Драгаш, као и северне Македоније, чију управу је делио са властелинском породицом Мрњавчевић. После Бајазитовог, османског освајања овог дела Србије, у походима на Тесалију, Мореју, трновску Бугарску и Цариград ‒ Константинопољ, Константин Драгаш, као и други балкански владари, постаје турски вазал и са Марком гине у бици на Ровинама 1395. године.

Све до 1927. године, кланац реке Јерме је био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао неоштећен кроз векове.

Манастир Поганово, са црквом посвећеном Светом Јовану Богослову, један је од највећих и највреднијих споменика српске средњовековне културе. Основа одлично очуване погановске цркве малих је димензија. Једнобродна је, са две бочне апсиде и подсећа на тролисну детелину, носећи посебне одлике моравске архитектуре. Црква манастира Поганово грађена је од слојева камена и цигле. Изнад централног дела наоса манастира је седмострано кубе, а на западној страни кула-звоник.

Манастир Поганово су 1499. године осликали уметници из северне Грчке, и ти прикази се убрајају међу највиша сликарска остварења тога доба на Балкану. Фреске манастира Поганово обухватају сцене и композиције Великих празника, Учења светих отаца, призора из Богородичиног живота, Христово страдање, ликове српских светитеља, балканских анахорета и апостола, који описују идентитет култа светитеља.

Око цркве манастира Светог Јована Богослова у Поганову налази се неколико економских објеката изграђених у оријенталном стилу, који се изузетно складно уклапају у тишину целокупног манастирског комплекса. У манастиру Поганову је до Првог светског рата чувана такозвана двострука икона ‒ двострана икона са ликовима Богородице и Јована Богослова, која представља једну од најлепших средњовековних икона с краја 15. века. Била је поклон царице Јелене, жене византијског цара Манојла II Палеолога (1391‒1425), у знак сећања на оца Константина Дејановића.

Данас се та икона налази у Музеју икона у Софији. Бугари су за време Првог светског рата однели у Софију и изврстан иконостас манастира Поганово, који су у 17. веку израдили мајстори из Дебра.

Спокојном духу манастира Поганово значајно доприноси његово величанствено лепо и мирно природно окружење од чије лепоте застаје дах, што његове посетиоце опредељује да му опет дођу у посету.