Свет слободан од паразита

Шеснаест година касније, на скупу Друштва за тропску медицину у Њујорку, Стол је приметио да је развијањем нових лекова учињен велики напредак у борби против маларије, али да рударска глиста „остаје велика инфекција човечанства".

Данас се мало тога променило. Овај паразит може 'фино' да живи у људском организму и да га готово неприметно зарази. Људи, као врста, пате од многих хроничних инфекција паразитима. Научници су их груписали у „заборављене тропске болести" како би скренули пажњу на њихову распрострањеност.

Међу тим болестима, анкилостомијаза је једна од најтежих и широко распрострањених. Животни циклус рударске глисте користи све предности домаћина. Ancylostoma duodenale ‒ рударска глиста ‒ јесте нематода, ваљкасти црв. Нематоде су несегментирани, обли црви код којих је изражен полни диморфизам. Тело нематода је покривено кутикулом која је комплексне грађе. Испод кутикуле се налази мишићни слој који омогућава кретање паразита. Женке достижу 10‒13 мм, а мужјаци 8‒11 мм.

Та животињица борави у топлој и влажној земљи, где леже јајашца која се развијају у ларве; након пет до десет дана оне постају заразне. Човек се зарази ходајући бос по земљишту ендемског подручја. Ларве кроз крвне судове налазе пут до плућа; касније бивају искашљане у уста и гутањем доспевају до танког црева, где сазревају у одрасле јединке. Инфекција рударском глистом најчешће пролази без симптома. Понекад се на месту уласка паразита кроз кожу могу јавити везикуле и пустуле, које су праћене сврабом. Због присуства нематода у танком цреву, настају крварења из дигестивног тракта која доводе до тешке анемије, бола у абдомену, дијареје, губитака апетита и смањења телесне тежине.

Према најновијим проценама Националног института за здравље САД, негде између 576 и 740 милиона људи на свету заражено је рударском глистом. Године 2006. међународна група научника покренула је „Глобалну мрежу" за заборављене тропске болести, иницијативу да се спречи ширење инфекција рударском глистом и других тихих и нископрофилних инфекција.

„Обољење се најчешће јавља у тропским и суптропским подручјима. Распрострањено је међу децом и женама који живе у сиромашним срединама, и имају мале могућности да промене место боравка", каже Питер Хотез, председник Института за вакцине Сабин, и један од оснивача „Глобалне мреже". Изгледа да такозване болести сиромаштва и лоших санитетско-здравствених услова иду у пакету. Ако је особа у ризику од инфекције рударском глистом, у опасности је и од других инфекција које се преносе контаминираном земљом и загађеном водом. Али Хотез наглашава да ако се предузму адекватни кораци, седам најраспрострањенијих „заборављених тропских болести" ‒ укључујући рударску глисту, елефантијазу и онхоцеркозу или „речно слепило" ‒ могу да се искорене до 2020. године.

Како је реч о ужасним, али излечивим болестима, са којима људи не морају да живе, „Глобална мрежа" покренула је кампању „Енд7" у партнерству са Светском здравственом организацијом, Фондацијом „Бил и Мелинда Гејтс", истраживачима вакцина и фармацеутским компанијама.

Додатно, након Нобелове награде за медицину 2015. те заборављене тропске болести враћене су у фокус. Три истраживача награђена су за проналажење нових лекова против паразитских инфекција: Вилијам Ц. Кембел и Сатоши Омура за откриће нове терапије против инфекција изазваних ваљкастим црвима и Јују Ту за откриће нове терапије против маларије.

Лекови против паразита кључни су део кампање „Енд7", у оквиру које се контингент медикамената редовно дистрибуира наставницима у школама у областима високог ризика, а они их затим дају ученицима. „У ендемским подручјима је препоручено превентивно давање терапије једном или два пута годишње", каже Хотез. Иако је извесно да ће се нека друга обољења појавити, могућност заразе од тих паразита сада је умногоме редукована.

Иако ти паразити нису смртоносни за домаћина, они свакако нису део хуманог микробиома. То су фасцинантни уљези који експлоатишу домаћина, нарушавају здравље и заустављају напредак. Коначни циљ кампање „Енд7" је ослобађање људске врсте од паразита, јер како је Стол још 1962. године рекао: „једино када друштво буду чиниле индивидуе слободне од паразита, сазнаћемо за шта је све људско биће способно".