Подели идеју и повежи се

Да ли је лако у три минута представити тему докторске дисертације?! Наравно да није. Ипак, докторанди-истраживачи у области друштвених и хуманистичких наука баш тако су представили своје тезе.

Како би се млади истраживачи боље повезали, „Перформ" ‒ пројекат Швајцарске агенције за развој и сарадњу, у сарадњи са програмом Унеска МОСТ и Домом културе Студентски град, организовао је догађај SHARE ‒ CONNECT ‒ IMPACT.

На представљању прихваћених теза из друштвених и хуманистичких наука учествовало је двадесет докторанада. Према речима проф. др Владимира Вулетића са Филозофског факултета у Београду, истраживачи у овим областима недовољно комуницирају.

„Ово би требало да буде место окупљања тих младих људи, да се упознају, да виде ко шта ради. Надам се да ће овај догађај да заживи, да ће наредних година бити више учесника и да ће ово постати својеврсни сајам друштвених наука".

Проф. др Горан Милашиновић, председник Комисије Унеска у Србији, рекао је за Интернет портал Образовно-научног програма да програм Унеска за унапређење процеса доношења одлука ‒ МОСТ има за циљ стварање мреже младих истраживача чија истраживања треба да пруже корисне информације доносиоцима одлука.

Које су теме интересантне младим истраживачима у друштвеним наукама? Развој „паметних" градова, решавање политичких сукоба, у каквим градовима живе најмлађи, какве су склоности младих на дигиталним медијима, живот наших предака...

Угљеша Војводић са Филозофског факултета у Београду у својој докторској тези обрађује непозната насеља на територији Раса, центра средњовековне Србије. Осим сазнања како се живело, како су житељи формирали насеља, резултат овог рада биће и модел упоредив с постојећим моделима насељавања у Европи и Византији. „Ова тема повезује географију, геологију, лингвистику, археологију, историју. Желео сам да ступим у контакт са колегама из других струка који се баве сличним темама, како бих одговорио на питања до којих сам дошао током досадашњег истраживања", рекао је Угљеша.

„Паметан" град нас асоцира на градове који су далеко одавде. Марија Василић, докторанткиња на Филозофском факултету у Београду, истраживала је које од карактеристика „паметних" градова (становништво, економија, квалитет живота, управљање, информационе технологије и мобилност, средина) постоје у нашим срединама.

Видела је да постоје пројекти паметних градова у Србији, али нема много истраживача. Пријавила се да учествује јер жели да други чују да се неко бави том темом.

Деца немају свест о томе како њихово понашање на интернету утиче на безбедност и приватност, као ни о томе шта маркетиншке агенције могу са информацијама које остављају приликом боравка на друштвеним мрежама, рекла је за Портал ОНП-а Божана Мирков, професорка српског језика и књижевности, докторанткиња на Факултету политичких наука у Београду. Истраживање је спровела међу тинејџерима од 15 до 19 година. „Закључујем да их просто бацимо у тај простор, без икаквих упутстава, а они само прихватају и одговарају позитивно на све што се дешава. Децу треба да водимо кроз дигитализацију и да их научимо да се безбедно крећу", истакла је.

Публика у Дому културе Студентски град гласала је за најинтересантније представљање. Међу 236 гласова, највећи број освојила је докторска теза Марије Маловић са Филозофског факултета у Београду о значају игралишта за градску децу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво