Дан у кожи оболелог помоћу мобилне апликације

Како је бити у „нечијој кожи” не можемо знати док, макар симболично, не „обујемо његове ципеле”. Носити ципеле оболелих од Кронове болести и улцерозног колитиса, макар оне биле виртуалне, није лако нити пријатно. У то су се уверили учесници хуманитарне акције „In their shoes”, међу којима је била и ауторка овог текста.

Особе које пате од тзв. запаљењских болести црева јесу међу нама. Ипак, научиле су да живе с њом, и није их лако приметити. Сматра се да их је у Србији приближно 10.000. Међутим, у регистру оболелих тренутно се налази свега 1.600 имена.

Регистар оболелих помаже да се болест и оболели учине видљивим, рекао је Љиљан Ђаковић, председник Удружења за Кронову болест и улцерозни колитис Србије. „Одскора се води евиденција, очекујемо да ћемо ускоро имати увид у реалан број оболелих."

Јаки и дуготрајни болови у стомаку, дијареја, нагли губитак килограма ‒ то су неке од појава које прате акутну фазу. Живот буде лакши када се помоћу имуносупресивне терапије смањи запаљење. Ипак, мора се стално бити на опрезу, никад се не зна да ли ће храна, стрес или нешто треће погоршати симптоме. Болест најчешће погађа младе људе и спречава их да се остваре како на пословном плану тако и на другим пољима живота.

У то како изгледа живот с болешћу уверило се 15 особа из Србије, и још 15 из Црне Горе и Босне и Херцеговине, користећи мобилну апликацију коју је осмислила јапанска компанија „Такеда".

Апликација вам шаље упозорења да имате болове у стомаку, да вам је хитно потребан тоалет... Пита вас шта ћете јести за наредни оброк, упозорава на основу ваших одговора да можете добити болове. Повремено вас подсећа да размислите (након неколико „хитних" одлазака у тоалет, а ви сте на улици или у сред састанка) како се то одражава на ваш приватни и пословни живот.

Ваша репортерка је била учесница у хуманитарном изазову „In their shoes". Ишла је на посао, због „болести" није могла да одустане од свакодневних обавеза. Фрустрација је главно осећање које ју је пратило током целог дана.

Свесна је и да ово искуство нема ни делић тежине онога што оболели од Кронове болести и улцерозног колитиса свакодневно проживљавају. Али мисли да би за њихове лекаре, медицинске сестре, послодавце и чланове породице било корисно да макар виртуелно један дан буду у њиховој кожи. Да стекну више саосећајности. Тако би их боље разумели и могли више да им помогну.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 19. мај 2018, 03:51)
anonymous [нерегистровани]

Kakva glupost

Kako se mogu osecati kao da su u kozi obolelih kad ne osecaju ni jedan simptom te bolesti!? Da su ima stavili nesto sto izaziva slicne simptome, pa da ime nekog smisla. Ovako, cista glupost.