Енергија воде

Језеро није испуњено само водом већ и потенцијалном енергијом. То је хидроенергија, обновљив извор који користи само силу Земљине теже. Oко двадесет одсто електричне енергије у свету добија се захваљујући неком облику хидроенергетске технологије. Чак ни највеће бране хидроелектрана не емитују никакво загађење, ни гасове који стварају ефекат стаклене баште.

Главна предност хидроенергије је обновљивост. Она се регенерише и има изузетно висок ниво ефикасности. Хидроенергија је и веома економична. То је један од најјефтинијих извора енергије. Зато се данас у неразвијеним земљама и земљама у развоју гради велики број нових брана и хидроелектрана. Али многи крупни пројекти те врсте изазвали су озбиљну забринутост. Хидроенергија околину оштећује мање од других врста енергије. Али и она ствара еколошке, а посебно друштвене проблеме.

Друштвени проблеми настају кад хидроенергетски пројекти дођу у сукоб с интересима локалног становништва. Контроверзе које изазива хидроенергија често су узроковане друштвеним сукобима. Најважније питање је ко заиста има корист од хидроенергије.

Стручњак за обновљиву енергију Говинд Покарел верује да хидроенергија може бити од пресудне важности за развој његове земље, Непала. Широм Хималаја, дрво је главни извор енергије. Покарел сматра да сјајне нове могућности не леже у фосилним горивима, већ у хидроенергији.

У Саудијској Арабији и другим земљама Персијског залива нафту експлоатишу државне или приватне компаније. Међутим, хидроенергија је у целом свету децентрализован ресурс. Зато је потребан оквир за експлоатацију хидроенергије како би корист имало и локално становништво и људи заинтересовани за улагање у тај децентрализовани извор енергије.

Високо у планинама, далеко од престонице Катмандуа, налази се село Мангалтар. Његови становници од памтивека живе у немаштини. Покарел је ту познато лице. Сељани су били толико очајни да су често, свесно или несвесно, слали своје ћерке у Индију да се проституишу. Данас се надају да су ти дани прошлост. Животни стандард се поправља из године у годину. Човека који у та села доноси електричну енергију, хидроенергију, дочекују традиционалним будистичким поздравом.

Покарел је одрастао у селу налик том. Зна колико се људи труде да очувају свој уобичајени начин живота. Морао је да присуствује бројним церемонијама и обави много разговора како би придобио њихово поверење. Село се струјом снабдева из мале хидроелектране на планинској речици удаљеној само две стотине метара.

Може бити једноставно и јефтино

Сељани су се удружили како би саградили сопствени извор енергије. Конструкција мини-хидроелектране довољно је једноставна да сељани могу сами да је одржавају. Струју добијају дословно бесплатно. Сами је производе и користе. Али Говинд Покарел то сматра само малим првим кораком. Та би заједница могла продавати своју струју и тако зарадити новац. Струја се производи двадесетак сати, али немају коме да је продају. Зато би ту струју могли да продају влади или државној мрежи. Сељани би тако дошли до новца. После би тај новац могли да уложе у здравство, образовање и тако даље. На тај начин би постали имућни.

Говинд Покарел мисли да је најбоље решење изградња мреже локалних извора обновљиве енергије. Ти извори морају бити јефтини и довољно једноставни да свако може да рукује њима. Многи становници Мангалтара сада имају и сопствене изворе природног гаса. Нове технологије засад углавном прихватају млађи нараштаји. Старији људи су задивљени брзином промена у животу тог забаченог села.

Хидроенергија може донети велики профит и на државном нивоу. Велике енергетске корпорације широм света раде на мегапројектима или их планирају. Само једна хидроелектрана задовољава између двадесет и тридесет одсто енергетских потреба Бразила. То је електрана „Итаипу" у пограничној држави Парани. „Итаипу" може да произведе исту количину струје као дванаест нуклеарних електрана. Чак и у тако великим размерама, та технологија класификована је као чиста. Не производи никакво атмосферско загађење. Ипак, због изградње те електране жртвоване су велике површине прашума, а четрдесетак хиљада Индиоса насилно је пресељено.

Сиромаштво је и даље највећи светски проблем. Ако не савладамо сиромаштво, нећемо успети да се изборимо ни с климатским променама. Да бисмо то постигли, треба нам јефтина енергија. Једино се помоћу јефтине енергије, каква је хидроенергија, можемо делотворно борити против сиромаштва. Једино тако можемо зауставити уништавање природе и климе.

Приредила Тања Чанић Млађеновић

број коментара 0 пошаљи коментар