Седамдесет година Византолошког института САНУ

Научна делатност Института традиционално се спроводи у четири основна правца: историја Византије и византијско-јужнословенских односа; византијски извори за историју народа Југославије; византијска књижевност и средњовековни грчки језик; византијска и поствизантијска уметност. Од јануара 2011. научна делатност Института обједињена је у дугогодишњем пројекту „Традиција, иновација и идентитет у византијском свету" (руководилац пројекта др Бојана Крсмановић, виши научни сарадник). Пројекат је интердисциплинарног карактера и укључује домаће и стране истраживаче.

Институт је издавач три серије публикација - ЗРВИ, Посебна издања и Извори. Од 1952. до данас објављене су 54 свеске Зборника радова Византолошког института, светски познатог часописа. Његова библиографска сигла ‒ ЗРВИ/ЗРВИ ‒ одавно је постала препознатљива у свету и наводи се у списковима скраћеница често цитираних публикација у свим значајнијим делима светске византологије. Јубиларни, 50. број ЗРВИ посвећен је директору Института, академику Љубомиру Максимовићу.

У оквиру издавачке делатности Института објављена су и 44 посебна, монографска издања, међу којима је и пет књига у серији Византијски извори за историју народа Југославије. Последња књига Посебних издања је „Чудотворна икона у Византији", аутора Бојана Миљковића. Институт је 2015. године покренуо нову серију публикација - Извори, у оквиру које је издата прва свеска - Натписи историјске садржине у зидном сликарству (том I, 12‒13. век, обрадили Г. Суботић, Б. Миљковић, И. Тот и И. Шпадијер).

Византолошки институт САНУ, који се од оснивања налази у надлежности Одељења историјских наука САНУ, носилац је највећег дела активности у вези са организацијом научне делатности у области византологије. У сарадњи са члановима САНУ, Српским (раније Југословенским) комитетом за византологију, као и другим релевантним научним институцијама, Институт је током протеклих седам деценија организовао низ домаћих и међународних научних конференција.

Сваке пете године, почев од 1990, организује се Национална конференција византолога која окупља домаће истраживаче свих генерација.

Билатерална сарадња Института са сличним институцијама у иностранству (у Грчкој, Француској, Бугарској) резултирала је и организацијом неколико стручних симпозијума и разменом истраживача. Институт је у више наврата био коорганизатор међународних научних скупова највишег ранга те су 1961. године његови сарадници учествовали у организацији 12. међународног конгреса византолога у Охриду.

Успешној организацији последњег, 23. међународног конгреса византијских студија (Београд 2016), допринео је пре свега предан рад сарадника Института. Реч је о највећем одржаном светском византолошком конгресу, на којем је учествовало око 1.300 истраживача из 49 земаља.

Приредила: Владана Рашић Драгојевић