Драчке старине

На два драчка мермерна рељефа, која су остала до данас сачувана у збиркама Народног музеја, приказани су гладијатори. Интересантан је податак да су још почетком 16. века путописци описивали римски амфитеатар у Драчу, а који је од тада остао готово непримећен! Британски археолог Артур Еванс је узалудно покушавао да га лоцира 1877, као и аустроугарски археолози Камило Прашникер и Арнолд Шобер ратне 1916. године. Тек 1966, албански археолог Вангел Точи долази до великог открића и покреће систематска археолошка истраживања амфитеатра.

Било би смело претпоставити да су српски Одбор за старине и војно археолошко ископавање били у вези са потенцијалним открићем амфитеатра у Драчу.

Увидом у музејски архивски документ „Списак старина драчких" и према годишњем музејском извештају Српској краљевској академији за 1913. годину, може се констатовати да је пошиљку чинило 27 предмета спакованих у 23 сандука.
Иако је одсуство првобитног детаљног описа, цртежа и фотографија представљало велики проблем током идентификације ових споменика, у античким збиркама Народног музеја у Београду утврђено је и до данас сачувано, после многих недаћа, девет Драчких старина.

На крају, учешће српске војске у археолошким истраживањима Драча било је препуштено забораву, а помало и легенди. Можда је то данас најопаснија комбинација. Као могући разлог за ниподаштавање ове историјске епизоде може се навести то што је овај случај виђен као сувише компликован и неподесан за уклапање у једну искључиво патриотску причу - како се борба Краљевине Србије у Првом балканском рату и данас доживљава.

*Јован Д. Митровић је археолог, кустос Народног музеја у Београду.