Шта је срећа?

То истраживање је један од показатеља, али срећу је немогуће проценити, она је променљива и у нама самима. Нисмо подједнако срећни понедељком ујутру пред испит и петком пред прославу рођендана. Не зна се у каквом су расположењу били испитаници при анкетирању, па се ови резултати узимају као и сви статистички показатељи са одређеним степеном поузданости. Сигурно постоји човек који је у Данској несрећан, а у Танзанији срећан.

Осим те методе, постоји још један параметар који може да буде показатељ среће. Увео га је италијански статистичар и социолог Корадо Ђини, који је измислио и први објавио тзв. Ђини коефицијент 1912. године у свом раду „Варијабилност и променљивост".

Реч је о методи која се користи при одређивању једнакости дистрибуције богатства у некој држави. Упрошћено, по Ђинијевој теорији, што су људи у бољем положају у било ком смислу, па и у смислу богатства, мање су под стресом, мање су љубоморни и више задовољни, а тиме и срећнији.

Ђинијев коефицијент представља најчешће коришћену меру дисперзије, а користи се као мера неједнакости прихода, неједнакости расподеле богатства. Генерално, показује се концентрација тржишта, а коефицијент је произашао из Лоренцове криве дистрибуције. Вредности му се крећу између нула и један, па низак коефицијент представља једнаку расподелу прихода или богатства, а висок представља неједнаку расподелу.

У случају апсолутне једнакости Ђинијев коефицијент има вредност нула и тада сви имају тачно исти приход. С друге стране, у случају апсолутне неједнакости, коефицијент има вредност један, односно једна особа има све приходе, а остали немају приходе. 

Постоје проблеми при објашњењу тог коефицијента. Демографска структура треба да се узме у обзир. Државе са старијом структуром, или оне у којима постоји високи наталитет, доживљавају скок коефицијента.

Према том коефицијенту који је вероватан индикатор среће, најправеднија расподела богатства је у Данској, Јапану и Шведској, а Сијера Леоне, Лесото и Намибија имају најнеправеднију расподелу. Изгледа да су људи у Европи срећнији од људи у Африци.

Ипак, људи срећу често повезују са разним феноменима који немају математичко или рационално објашњење. Један од тих феномена је, на пример, појава супер-Месеца. Људи широм планете мисле да супер-Месец доноси срећу јер се ретко појављује, после 1948. године појавио се тек 2016. године. За ту појаву потребно је да Месец буде пун, да буде нарочито близу Земљи и да време буде ведро.

Како настаје супер-Месец?

Месец се око Земље окреће у овалној орбити и у једном тренутку је ближе, а у другом даље од Земље. Када је у положају најближем Земљи, то се назива перигеј, а у најдаљем апогеј.

Супер-Месец који се појавио 2016. био је ближи Земљи него у последњих 70 година, па је био већи и сјајнији. Супер-Месец је обично 14 одсто већи и 30 одсто сјајнији од пуног Месеца.

Ако га угледате док је близу хоризонта, догодиће се оптичка илузија због које ће изгледати још веће и спектакуларније и тада је тренутак за помишљање жеље о срећи.

На крају, са супер-Месецом или без њега (са Ђинијевим коефицијентом или без њега), срећа је немерљива а у математици и астрономији је, поред знања, преко потребна за нова открића. Срећа се не може прецизно измерити и израчунати, можемо је само грубо проценити. Место среће је у срцу и сваком човеку и не постоји графикон који би могао описати срећу мајке која први пут види своје дете без обзира на то где се она на свету налази.