Надзор белоглавог супа у Србији даје охрабрујуће податке

Током пролећа 2017. године  обављено је редовно надгледање гнездећих колонија белоглавог супа како би се утврдило колико је парова започело гнежђење и колико је укупно парова по гнездећим колонијама у Србији.

У Србији је 2017. године забележено укупно 157‒170 парова, а 142 пара су започела гнежђење.

„По свом значају посебно се истиче подручје Специјалног резервата природе Увац, на коме се налази једна од највећих концентрација белоглавог супа на Балкану", рекао је за Интернет портал РТС-а др Братислав Грубач, сарадник Завода за заштиту природе Србије.

Према налазима Завода за 2017. годину, на подручју Специјалног резервата „Увац" у шест гнездећих колонија 91 пар је започео гнежђење а било је 100‒110 парова.

На подручју клисуре Милешевке уочен је 31 гнездећи пар а укупна бројност је износила око 32 до 35 парова. У Специјалном резервату природе „Клисура реке Трешњице" утврђено је присуство 21 гнездећег пара или укупно 25 парова.

Бројност у јесен

У новембру прошле године обављен је мониторинг белоглавог супа како би се утврдио укупан број птица по колонијама у Србији у јесење-зимском периоду због важности потенцијалне репродуктивне групе. На подручју Резервата „Увац" евидентирано је 277 јединки, на подручју Резервата „Клисуре реке Милешевке" 70‒75 јединки, а 55‒58 јединки установљено је на подручју Специјалног резервата природе „Клисура реке Трешњице". Бројност у Србији износила је 402‒410 јединки. Бројање је истовремено обављено и у Бугарској (279 јединки), у континенталном или северном делу Грчке (113 јединки) и Македонији (24 јединке). 

На Балкану ‒ око 800 јединки

Утврђено је да је на подручју Балкана (у земљама у којима је обављено бројање) током друге половине новембра 2017. године било 798‒806 јединки белоглавог супа.

„Током мониторинга колонија белоглавог супа предузете су и мере њихове заштите. Рад хранилишта за белоглаве супове и друге некрофаге врсте је на свим локацијама редован и задовољавајући и поред постојећих проблема у вези са набавком и ограничавајућим законским условима око коришћења кланичног отпада и угинуле стоке за исхрану угрожених белоглавих супова и других некрофагих врста", додао је др Грубач.

Истиче се изузетан рад хранилишта Специјалног резервата природе „Увац", на које је допремљено око 250 тона хране током 2017. године.

На хранилишта у Специјалном резервату природе „Клисура реке Трешњице" допремљено је више од 27 тона (исто толико је допремљено и у Специјални резерват природе „Клисура реке Милешевке").

Постоји извесно узнемиравање белоглавих супова на подручју кањона реке Увац услед појачаних туристичких посета. Додатно треба истражити како изграђене пешачке стазе, видиковци и посете туриста (њихова бројност, дужина посете и сл.) утичу на живот и гнежђење ових птица.

Сарадници у мониторингу

Надзор белоглавог супа је изведен у сарадњи са Резерватом „Увац" д. о. о. (који управља Специјалним резерватом природе „Увац"), затим са Центром за природне ресурсе „Натура" (који управља Специјалним резерватом природе „Клисура реке Трешњице") и Удружењем грађана „Јадовник - оаза нетакнуте природе" из Пријепоља на подручју клисуре реке Милешевке. Део мониторинга белоглавог супа (током новембра 2017. године) обављен је у оквиру пројекта „Мониторинг колонија белоглавог супа на подручју Специјалног резервата природе Увац", који су финансирали „Резерват Увац" д. о. о. и Министарство пољопривреде и заштите животне средине.