Петао у афричкој традицији

У хришћанском свету петао је симбол будности и представља Христа који разгони зло и таму. Хебрејска митологија петла повезује са плодношћу. У келтској митологији то је соларна птица, док је у скандинавској птица „доњег света". У будистичкој традицији симболише гордост и телесну страст.

У Афричком музеју у Београду, међу многобројним маскама афричких народа из колекције Веде и др Здравка Печара, налази се фигура петла од бронзе ‒ приказаног реалистично у природној величини. Фигура припада народу Бенина.

Уопштено говорећи, мотив птице у системима афричких заједница (народа Сенуфо, народа Малија, Гвинеје и др.) има важну улогу, али тумачење тог концепта није једноставно, поготову када се узме у обзир да су се идеје преносиле у усменом облику кроз предања.

Широм Африке петао је имао улогу жртвене животиње у магијским и религијским обредима. Пошто кукурикањем најављује смену ноћи и дана, представља ритам дневног кретања Сунца, обнављање живота и постојања света, али је и посредник у „доњем свету".

Петао је веома значајан мотив у уметности Бенинског краљевства у Нигерији. У Бенину су се уметничка дела у бронзи, која је постојан материјал, правила ексклузивно за употребу на краљевском двору и за олтаре појединих култова. Мада, поред култних предмета, од бронзе су се правили комади који су имали и декоративну намену.

Мотиви које уметник користи у прављењу предмета изражавају не само лична уверења већ и идеје, осећања читаве заједнице. Стога су овакви примери драгоцени за разоткривање вредности разних култура и налажење сличности са сопственом.