Како заштитити штитасту жлезду

Настављамо да истражујемо како се треба поставити према информацији да је све више пацијената са обољењима штитасте жлезде, јер није добро такве податке само пласирати и очајавати. Долазимо до умирујућег одговора: статистика јесте таква, али ми живимо боље и дуже. Упркос бројним факторима спољашње средине који ремете рад штитасте жлезде, ако уложимо мали напор да живимо „здравије”, све може да буде боље. Како? Да бисмо могли уопште да покушамо да заштитимо штитасту жлезду и уложимо тај напор, требало би да прво схватимо како она функционише.

Штитаста жлезда лучи хормоне Т4 и Т3. Највећи део хормона у крви везан је за протеин и то нису активни хормони, већ представљају резерву. Мали део хормона, који није везан, назива се слободним хормонима (ФТ4 и ФТ3) и то су активни хормони. Иначе, мозак контролише штитасту жлезду тако што утиче на секрецију хипофизе (жлезда која се налази између очију, на бази мозга). Хипофиза лучи хормон ТСХ који контролише рад тироиде. Ако нема довољно тироидних хормона, ТСХ је повишен, а када их има превише, ТСХ је снижен.

Хормони штитасте жлезде значајно утичу на рад мозга и потрошњу глукозе у мозгу. Када мозак слабије ради, пада и проток крви кроз њега. Значи, када нема тироидних хормона, мањи је проток крви кроз мозак, појаснио нам је проф. др Милош Жарковић, редовни професор на Катедри интерне медицине Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Штитаста жлезда може да оболи на више начина. Заједничких симптома нема. Постоје поремећаји функције, хипотиреоза и хипертиреоза, као и поремећаји грађе, нодуси (чворови) и карцином.

Код тежег облика хипотиреозе пацијент се жали на замор, успореност, успорен говор, неподношење хладноће и констипацију. Јављају се когнитивни и афективни проблеми. Срећом, тешка хипотиреоза се данас ретко виђа, а симптоми благе (супклиничке) хипотиреозе су веома неспецифични и тешко их препознају и пацијент и његова околина и његов лекар.

Код већине пацијената хипертиреоза се јасно манифестује: емотивна лабилност, анксиозност, слабост, дрхтање руку, лупање срца, неподношење топлоте, презнојавања и губитак тежине упркос нормалном апетиту. Међутим, код старих особа и код особа које имају блаже форме хипертиреозе могу да се појаве само појединачни симптоми као што је губитак тежине, миопатија, гинекомастија, поремећај менструалног циклуса или новонастала атријална фибрилација. Код старих особа може да постоји и „апатетична хипертиреоза" у којој су једини знаци болести слабост и астенија. Чворови и карцином најчешће немају симптоме, али може да се види увећана штитаста жлезда.

Дефинитивно једна од најчешћих имуних болести је Хашимото. Али зашто баш Хашимото, тешко је рећи. Сматра се да је тироидна пероксидаза главни аутоантиген, а он се налази у зони где је највећи оксидативни стрес, међутим, то је само спекулација, наводи проф. др Милош Жарковић, начелник Одељења за болести штитасте жлезде Клинике за ендокринологију Клиничког центра Србије.

Можемо ли ми нешто да урадимо? Како да заштитимо штитасту жлезду? Нећемо давати савете о умереној физичкој активности и правилној исхрани. Толико пута речено. Тражили смо конкретније савете.

За правилан рад штитасте жлезде неопходан је јод. Ту смо заштићени. Со се јодира. Законом је то регулисано. Напоменимо само да на тржишту не би смела да се појави со која није јодирана. У трудноћи је посебно битан јод. За штитасту жлезду важан је и селен. Наше подручје није богато селеном у исхрани, али још увек нема званичних научних препорука за додатни унос, суплементацију селена.

За целокупно функционисање организма, па и штитасте жлезде, битно је гвожђе и очување цревне флоре. Екосистем наших црева је веома важан, ми живимо у симбиози са тим бактеријама и од тога много тога зависи. То је врло актуелна тема у науци, која доноси нове погледе и помаке на боље.

И превентивни прегледи су сигурно један од важних начина чувања здравља. Наш саговорник сматра да би све труднице и жене које планирају породицу требало да провере функцију штитасте жлезде. У свету постоје и препоруке да би после четрдесете године пожељно било бити на опрезу и проверавати тироидне хормоне. Ипак, званичних научних препорука још нема. Повишену функцију штитасте жлезде (хипертиреозу) најчешће није тешко клинички препознати, али хипотиреоза (снижена функција) може да буде проблем за клиничку дијагнозу. За почетак, лабораторијска дијагноза поремећаја тироидне функције је брза, ефикасна и прецизна.

број коментара 1 пошаљи коментар
(четвртак, 08. мар 2018, 08:39)
anonymous [нерегистровани]

"Za pravilan rad stitaste zlijezde neophodan je jod"

"Tu smo zasticeni. So se jodira.Zakonom je to regulisano"
U ovom slucaju zakon se postiva.Pa zasto onda tako mnogo ljudi u razvijenom svijetu ima problema sa stitastom zlijezdom?
Nesto tu ne stima.Naucnici i doktori neznaju prave uzroke, zato i ne lijece uzrok nego samo nastoje sanirati poslijedice i zbog toga se lijekovi moraju uzimati dozivotno.