Ни штитаста жлезда није заштићена

Остаје питање да ли савремен начин живота, услови, животна средина, бомбардовање, озонске рупе (и ко зна који још фактори) ремете рад наше штитасте жлезде. И једноставним питањем ‒ „шта се дешава?" ‒ обратили смо се проф. др Милошу Жарковићу, начелнику Одељења за болести штитасте жлезде Клинике за ендокринологију Клиничког центра Србије.

Дешавају се две ствари. Прво, дијагностика јесте боља. Сада дијагностикујемо поремећаје који су много блажи и који раније нису ни могли да се открију. На пример, палпацијом (пипањем) штитасте жлезде открива се само око десет посто свих нодуса (чворова) у штитастој жлезди, док их ултразвучни преглед открива све.

Лабораторија може да детектује и минималне промене функције, које се још не испољавају клинички. С друге стране, бројни фактори спољне средине (ендокрини „реметитељи") утичу на цео ендокрини систем, а посебно на штитасту жлезду. То су, на пример, супстанце у пластици, средства за смањивање запаљивости тканине, пушење и још много тога. Треба поменути и хипотезу чистоће, која тврди да изостанак излагања инфективним агенсима, паразитима, и симбиотичким микроорганизмима (микроорганизми који живе у цревима) доводи до неправилног развоја имуносистема, поремећаја имунолошке толеранције и аутоимуних болести ‒ објашњава наш саговорник.

Наука има охрабрење. Лечење болести штитасте жлезде је веома ефикасно. Али тренутно је најинтересантнији правац развоја ‒ истраживање у циљу развијања превентивних мера, нарочито испитивање улоге бактеријског екосистема црева у имуним болестима.

Дакле, терапија болести штитасте жлезде је углавном веома успешна, надамо се напретку и у дометима превентиве. Нажалост, остају неки делимично решени проблеми као што је орбитопатија (болест очију) у склопу Грејвс‒Базедовљеве болести и нерешени проблеми, као што је анапластични карцином штитасте жлезде. Инциденца оболевања је слична у свим земљама Европе, мада зависи од уноса јода. Када је о факторима ризика реч, од аутоимуних болести најчешће оболевају жене, а за настанак карцинома се зна да је јонизујуће зрачење доказан узрок ‒ каже проф. др Милош Жарковић, редовни професор на Катедри интерне медицине Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Нема разлике у лечењу болести штитасте жлезде у Европи и код нас. Лекови су исти, као и дијагностички и терапијски приступ. Осим тога, код нас постоји и изузетно добра хирургија штитасте жлезде, закључује наш саговорник.

Упркос застрашујућој статистици, овај текст завршавамо констатацијом да су домети науке велики и да сигурно постоји помак у лечењу, дијагностици и разумевању болести штитасте жлезде.