Ни штитаста жлезда није заштићена

Све је већи број пацијената са поремећајем функције штитасте жлезде ‒ званична је вест аргументована бројним статистичким подацима. Ако ту вест, као и све у животу, прихватимо здраво за готово, без промишљања, можемо само да чекамо или се надамо да ћемо тим стално сугерисаним превентивним прегледима открити болест на време. Није потребна велика наука ни статистика да би се претпоставило да се уз побољшане дијагностичке могућности брже и поузданије откривају поремећаји. Можда нам ни раније штитаста жлезда није радила како ваља, али се маскирала у друге поремећаје и остала неоткривена… Ипак, није толико усавршена дијагностика колико се повећао број пацијената…

Остаје питање да ли савремен начин живота, услови, животна средина, бомбардовање, озонске рупе (и ко зна који још фактори) ремете рад наше штитасте жлезде. И једноставним питањем ‒ „шта се дешава?" ‒ обратили смо се проф. др Милошу Жарковићу, начелнику Одељења за болести штитасте жлезде Клинике за ендокринологију Клиничког центра Србије.

Дешавају се две ствари. Прво, дијагностика јесте боља. Сада дијагностикујемо поремећаје који су много блажи и који раније нису ни могли да се открију. На пример, палпацијом (пипањем) штитасте жлезде открива се само око десет посто свих нодуса (чворова) у штитастој жлезди, док их ултразвучни преглед открива све.

Лабораторија може да детектује и минималне промене функције, које се још не испољавају клинички. С друге стране, бројни фактори спољне средине (ендокрини „реметитељи") утичу на цео ендокрини систем, а посебно на штитасту жлезду. То су, на пример, супстанце у пластици, средства за смањивање запаљивости тканине, пушење и још много тога. Треба поменути и хипотезу чистоће, која тврди да изостанак излагања инфективним агенсима, паразитима, и симбиотичким микроорганизмима (микроорганизми који живе у цревима) доводи до неправилног развоја имуносистема, поремећаја имунолошке толеранције и аутоимуних болести ‒ објашњава наш саговорник.

Наука има охрабрење. Лечење болести штитасте жлезде је веома ефикасно. Али тренутно је најинтересантнији правац развоја ‒ истраживање у циљу развијања превентивних мера, нарочито испитивање улоге бактеријског екосистема црева у имуним болестима.

Дакле, терапија болести штитасте жлезде је углавном веома успешна, надамо се напретку и у дометима превентиве. Нажалост, остају неки делимично решени проблеми као што је орбитопатија (болест очију) у склопу Грејвс‒Базедовљеве болести и нерешени проблеми, као што је анапластични карцином штитасте жлезде. Инциденца оболевања је слична у свим земљама Европе, мада зависи од уноса јода. Када је о факторима ризика реч, од аутоимуних болести најчешће оболевају жене, а за настанак карцинома се зна да је јонизујуће зрачење доказан узрок ‒ каже проф. др Милош Жарковић, редовни професор на Катедри интерне медицине Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Нема разлике у лечењу болести штитасте жлезде у Европи и код нас. Лекови су исти, као и дијагностички и терапијски приступ. Осим тога, код нас постоји и изузетно добра хирургија штитасте жлезде, закључује наш саговорник.

Упркос застрашујућој статистици, овај текст завршавамо констатацијом да су домети науке велики и да сигурно постоји помак у лечењу, дијагностици и разумевању болести штитасте жлезде.

број коментара 3 пошаљи коментар
(среда, 07. мар 2018, 10:40)
anonymous [нерегистровани]

ma idi begaj

Izbaciti ono što je čovek koristio hiljadama godina je van pameti. u ovom delu svetu pšenica je osnovno prehrambeno jelo. Hleb I testo jedemo sa svim ostalim. voće kao osnovni izvor vitamina I šećera makar u Srbiji osnovni je sastojak svačije trpeze. Uzroci poremećaja štitne žlezde dakle nisu nešto što svi jedemo I što su naši preci jeli vekovima. uzrok je hemija I osnovno uzrok je prevelik unos Joda, preko jodirane soli. Nigde u Evropi. kojoj vlasti Srbije toliko teže osim u par zemalja nije obavezujuće jodiranje. Nigde!!! kamene planinske soli imaju joda I vise nego što treba , pa onda orasi, pa meso, jaja I sve što unosimo svaki dan ima joda I dovoljno. Nego Kalijum jodid u soli kojeg stavljaju nenormalno mnogo izaziva urušavanje rada štitnjače, o kalijumferocijanidu E536 protiv kako govore zgrudnjavanja soli jesu isto toliko ništa manje pogubni po zdravlje. Paradigma mora da se menja. Lekari moraju da promene svoje dosadašnje stavove I daju nove zakonske predloge, a ne da se drže komunističke učaurenosti.Vitamin D je lek za gotovo svaku bolest pa I za štitnjaču jer izokola pokreće endokrine menahizme u pravcu umiravanja rada I obnove.

(среда, 07. мар 2018, 07:55)
anonymous [нерегистровани]

Ni štitasta žlezda nije zaštićena

Iz ishrane izbaciti, pre svega, pšenično brašno i šećer (saharoza, fruktoza,...).

(уторак, 06. мар 2018, 20:15)
anonymous [нерегистровани]

Проблем настаје

потрошњом намирница(брзе хране) са све већим садржајем конзерванса (разних) у храни који убијају природни имунитет. Зашто више у продавницама нема полубелог и црног хлеба? Нема ни тих врста брашна.