Мазарен ‒ трећеразредни Макијавели

Кардинал италијанског порекла Жил Мазарен (Ђулио Р. Мацарино), „преузвишена хуља” ‒ по војводи од Бофора (чијег је пса дотични наложио да отрују) и „један трећеразредни Макијавели” ‒ према мишљењу Умберта Ека, председавао је француској влади у периоду од 1642. до 1661. године, наследивши Ришељеов антихабзбуршки модел вођења спољне политике.

Иако је упитно ауторство „Бревијара за политичаре" једног рђавог подлаца и симулатора, то штиво свакако открива психолошки тип личности који својом сложеношћу, луцидношћу и изузетном теоријском строгошћу успева да стигне и опстане на тако хијерархијски високој позицији.
Већ прво поглавље притворно насловљава са „Упознај самога себе", али не по моделу „Ко сам?", већ „Како изгледам самоме себи?", окарактерисавши сопство као вешто саздану маску. Аналитичаре симптома, откривалачких знакова (државе, градова, пејзажа, пријатеља, непријатеља...), 'откриваче' да ли неко измишља, кога воли или мрзи (данас тзв. неуро-лингвистичко програмирање), суптилно саветује:

„Навелико хвали некога у присуству треће особе: ако она ћути, значи да није пријатељ хваљеног"; или: „Пренеси му поздраве тог наводног пријатеља, или му реци да си примио лоше вести о њему и посматрај његову реакцију"; све до метода откривања уме ли „жртва" да чува тајну. То се, на пример, постиже слањем особе од поверења са задатком да га испровоцира проверавањем, те праћењем реакција ‒ да ли попушта, или можда навлачи непробојну (поменуту) маску „наклоности"; затим, придобијањем нечије наклоности писмом трећој особи које „случајно" заврши у рукама хваљеног; а све уз нужно представљање себе као озбиљног човека. У ту сврху: „Не остављај утисак да проматраш саговорника, немој трљати нос, нити се мрштити... Буди умерен у покретима, усправне главе и држи се мудрих цитата."

„Демократска" стратегија (у доба апсолутизма!) саветује ретке, увек посредне одмерене методе стицања моћи (данашњи ненасилан отпор?), чистом и једноставном манипулацијом консензусом. Како се допасти не само своме господару (темељни аксиом), не само својим пријатељима, већ и својим непријатељима, које треба величати, подилазити им, уверавати их у нашу благонаклоност и добронамерност, не би ли нестали, али претходно нас благословивши.

И вазда се понашај тако да твој непријатељ од своје воље чини оно на шта ти хоћеш да га наведеш: „Ако неко прижељкује почаст којој и ти тежиш, тајно му пошаљи изасланика који ће га, у име пријатељства, одвратити од те намере предочавајући му бројне препреке с којима ће, у сваком случају, морати да се суочи". И буди спреман на све замке како би могао да их осујетиш: „Свакога дана, или у одређене, унапред зацртане дане, посвети који тренутак у проучавању тога како би реаговао пред овим или оним сумњивим догађајем који би могао да се деси", што подсећа, примећује Еко, на модерну стратегију ратних и мировних сценарија у режији Пентагона.

број коментара 1 пошаљи коментар
(понедељак, 05. мар 2018, 14:12)
anonymous [нерегистровани]

Uzgred

Svet je pun trećerazrednih Makijavelija....