Какав је поремећај аутизам

‒ оштећења у социјалној интеракцији;
‒ оштећења у социјалној комуникацији;
‒ ограничени, репетитивни и стереотипни модели понашања,
   интересовања и активности.

Од свих психијатријских синдрома у детињству, аутизам је највише истраживан, али је узрок његове појаве и даље велика непознаница. Сматра се да је, као и код интелектуалних оштећења, мождано оштећење у основи појаве аутизма. Та оштећења могу да имају генске узроке, могу да буду повезана са вирусним инфекцијама, компликацијама у току трудноће и на порођају и другим узроцима. Сви или само неки од наведених узрока који доводе до можданог оштећења, утичу на појаву аутизма.

Особе са аутизмом најчешће не опажају окружење на стандардан начин. На основу изјава високофункционалних особа са аутизмом (особе које не заостају у већини развојних аспеката за типичном популацијом), оне не примају и не обрађују надражаје из околине на исти начин као и особе типичног развоја. Деца са аутизмом неће непосредно примећивати нечију радост или тугу, иако могу да разумеју да је одређени израз лица повезан са одређеним емоцијама, као што су „срећан", „тужан"...

Говор, пажња и социјализација деце са аутизмом

Процењује се да до 50% особа са аутизмом не развија функционални говор. Деца која усвоје говор често исказују ограничене комуникативне способности.
Најчешћи пратећи проблеми у остваривању комуникације код аутистичне деце су:

‒ непримерени изрази лица;
‒ неуобичајена употреба геста;
‒ неуспостављање контакта очима;
‒ необични положаји тела;
‒ недостатак узајамног или заједничког фокусирања пажње (удружена пажња).

Све особе са аутизмом имају проблем у понашању. Нека деца су изразито повучена, док друга могу да испоље пренаглашене активности, па околини приступају на неуобичајене начине.

Особе са аутизмом често испољавају необичне облике пажње. Ученици показују изражене тешкоће на том подручју, што утиче на социјалну комуникацију, социјални развој и постигнућа која се односе на стицање академских знања. Ученици са аутизмом често имају тешкоће да усмере пажњу на оно што је битно, или пажњу могу да усмере само на ограничени део околине или део предмета.

Иако особе са аутизмом имају одређене заједничке особине, не постоје два појединца са истим карактеристикама. Поред тога, њихово сазревање може да доведе до промене облика и нивоа тешкоће.
Њихове заједничке карактеристике доприносе разумевању општих потреба које прате аутизам. Важно је да се та сазнања комбинују с познавањем специфичних интересовања и способностима сваког ученика.

Образовање ученика са аутизмом

Деца са аутизмом могу да се укључе у основне и средње школе, као и у школе за ученике са сметњама у развоју.
Посебне школе за децу са аутизмом у нашој земљи не постоје, тако да се деца са аутизмом најчешће укључују у школе за образовање ученика са сметњама у развоју. Укључивање деце са аутизмом у основне школе подразумева испуњавање одређених услова, без којих тај процес не може постићи свој циљ. Познати стручњаци за аутизам наводе неколико важних услова за укључивање деце са аутизмом у школу:

‒ сви наставници и стручни сарадници који су укључени у рад са децом са аутизмом треба да се информишу о аутизму и адекватно образују;
‒ све методе и програми треба да се прилагоде дететовим потребама;
‒ сви који су укључени у рад са дететом треба да функционишу као тим;
‒ треба да се обезбеде увежбавање и практична примена наученог у свакодневном животу;
‒ важна је стална комуникација са родитељима.
Деца са аутизмом успевају да остваре социјалне вештине у мери у којој је мање стресан боравак у групи са осталом децом.

Дете са аутизмом се укључује у редовну школу када се процене његове потребе и могућности и спремност школе да одговори на те потребе. У многим земљама се у редовне школе укључују деца са Аспергеровим синдромом, затим деца из аутистичног спектра са граничним или просечним интелектуалним развојем.

Разлика између високофункционалног аутизма и Аспергеровог синдрома је у сазнањима да код Аспергеровог синдрома није евидентирано кашњење у развоју говора. Деца са сложенијим сметњама из аутистичног спектра образују се у посебним установама или издвојеним одељењима при редовним школама - инклузивни модел образовања.