Мишел Фуко ‒ „Историја сексуалности”

Фукоова књига под насловом „Исповест о месу", која за тему има питање сексуалне сагласности, важи за преседан у издавачкој кући „Галимар". Тиме је заокружен монументални рад, чији први део датира из 1976. године. Публиковање тог издања долази у тренутку када је расправа о узнемиравању у центру пажње светске јавности, и када је на неки начин у јавном мњењу актуелизовано питање сексуалне сагласности.

Књига Мишела Фукоа, написана 1980-их, очигледно није анализа тренутног стања. Бавећи се питањем сексуалности, аутор „Историје лудила у класичном добу" у фокус ставља правила и доктрине раних хришћанских очева (од Јустина до Св. Августина).

Филозоф, чије је интересовање за хришћанство добро познато, показује, супротно многим увреженим поставкама, да хришћанска правила у вези са сексуалним праксама нису ништа репресивнија од норми које толеришу прописи паганских филозофа.

„Ови принципи су прешли у хришћанско размишљање и праксу из паганског наслеђа и чине кодекс облика понашања који су и раније били препознати као важеће вредности", пише филозоф.

Брак, прељубништво, проклетство, честитост, невиност, хомосексуалност, мастурбација... Очеви цркве су, као и грчки и пагански филозофи пре њих, за то поставили низ норми које се односе и на сексуалну праксу. Према мишљењу аутора, те норме показују да су репресивне, али и да не представљају апсолутну забрану, јер упућују на различита проматрања, и говоре у прилог томе да секс не представља табу тему.

У суштини, каже Фуко, од Аристотела до Климента из Александрије, основно је питање одређивања онога што јесте или није толерантно у смислу сексуалности. Свакако, Фукоово читање дотиче најделикатније аспекте феномена који је актуелан и у данашњем друштву.