четвртак, 15.02.2018, 10:26 -> 11:55
Извор: РТС
Аутор: Ивана Ковачевић
Реликвије у раном хришћанству
Још од раног хришћанства, поред слика светих догађаја и личности, предмет поштовања у цркви били су посмртни остаци апостола и мученика. Њихове мошти су тумачене као извор божанске енергије и залог васкрсења. Приписивана им је чудотворна моћ, биле су на већој цени него злато и драго камење!
Реликвијари ‒ предмети намењени чувању реликвија ‒ израђивани су од скупоцених материјала и богато су уметнички украшавани. Дарохранилица и панегирик чували су честице просфоре, ставротека је чувала делић часног крста, а ћивот ‒ мошти светих.
У доба Константина Великог, у првој половини четвртог века, поштовање реликвија постаје општи обичај који је довео до тога да по црквеним прописима ниједна црква није смела бити освећена ако у њој није било моштију светих. Поред тога, помно су чувани и други предмети.
Храмови су се богатили од прилога ходочасника, укључујући и побожне цареве, затим од продаје вотивних предмета и сувенира као што су бочице и реликвијари. Осим Јерусалима, постојала су светилишта у Александрији, Ефесу, Солуну, Риму, Цариграду ‒ који је називан „новим Јерусалимом".
Готово у свим културама ходочашће има универзални смисао, као средство за духовно путовање. С тим у вези, обиље симболичког хришћанског света, попут оног који постоји у ритуалима, откривао се вековима током ходочашћа као јединство метафоре и дела.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар