Смањене залихе воде на Марсу?

Према писању месечника Astronomy, истраживања показују да су пешчане олује (које су редовна појава на Црвеној планети милионима година) допринеле процесима услед којих је Марс постао пуст, безводан и непријатељски свет.


Сонда Mars Reckonosaince Orbiter је током деценије константно бележила кретање јаких ветрова који су понекад месецима пустошили површину Црвене планете.
Тако су током олује 2006‒2007. године честице водене паре детектоване на неуобичајено великој висини ‒ око 150 км од површине.
Карактеристика тих олуја је да су вертикалне ‒ те да је механизам њиховог кретања умногоме сличан механизму кретања торнада на Земљи.


На висинама већим од 50 км ултравиолетно зрачење Сунца лако продире у ретку атмосферу Црвене планете и кида везе молекула водоника и кисеоника. Тако хидроген испарава у околни простор па могућност стварања једињења воде више не постоји.

Претпоставка није нова ‒ сматра се да је Марс одавно изгубио воду ‒ али је ово прва студија која је идентификовала јаке вертикалне олује као механизам њеног нестанка. Према закључцима истраживања, јаки, непредвидиви ветрови су одговорни за губљење најмање десет процената водоника на Црвеној планети.


Ипак, одговор на питање шта се заиста десило са атмосфером Марса, који је, судећи по рељефу и остацима гасова, у давној прошлости био планета богата водом и можда погодна за живот, остаје у домену спекулација. 
Међутим, у овом тренутку постоји општа сагласност да пешчане олује заиста доприносе коначном исушивању Црвене планете.

Приредила Наташа Гоати