Погибељна лепота Колдерове фонтане

Алмаден

Алмаден, рудник живиног сулфида, тј. примарног извора живе (познатог под именом цинобер или цинабарит), снабдевао је живом више од половине света и тако омогућавао тешку индустрију, производњу термометара, барометара, флуоресцентних сијалица, издвајања сребра и злата. Тај метал се данас сасвим повукао или се повлачи из појединих производних грана. Жива је била позната и коришћена и у древним цивилизацијама, 2.000 година п. н. е. Само име Алмаден настало је у време арапске доминације у Шпанији и тада је коришћена у медицини и алхемији. Руда живе цинабарит се жари у ротирајућим пећима, испарава, хлади, кондензује, а када се оксидише, жива производи два токсична једињења која могу бити смртоносна. Зато су у прошлости рудари Алмадена често били робови или робијаши. Жива се може апсорбовати путем респираторног тракта, црева или коже. Њен старогрчки назив је hydrargyrum, hidros - вода, argiros - сребро. Римско име сачувала је и до данас, по Меркуру, гласнику богова са крилатим сандалама, заштитнику путника, трговаца, писаца. Жива је прелазни метал, поред брома, једини хемијски елемент који је у нормалним условима у течном стању.

Убиствено „сребро"

Александер Колдер, чувени амерички скулптор, творац покретних скулптура мобила, представник је механичке кинетике. Кинетичка уметност је, под утицајем футуризма и дадаизма, настојала да помоћу кретања у уметнички предмет интегрише време и промену. Управо је жива, симбол Меркура, бога промене, прелепи, сребрнасти, неухватљиви метал који се на собној температури претвара у течност, савршени део Колдерове поетике.

Дакле, унутрашња лепота течног метала живе, била је, те 1937, међу наручиоцима фонтане добро схваћена, али није схваћен и степен опасности и токсичности.
Данас се Алмаден, рудник живиног сулфида, као најстарији на свету налази на Унесковој листи светске баштине. Фонтана је смештена у зграду Фондације Жуана Мироа, где и даље пумпа чисту живу, али иза стакла. На тај начин, посетиоци су заштићени од додира или удисаја дима произведених том „токсичном уметношћу".