E-цигарете ‒ романтична или канцерогена симулација

Електронске цигарете ‒ такође познате као „лични испаривачи" или „електронски системи за уношење никотина" ‒ унеле су можда највећи раздор са којим су се истраживачи јавног здравља, који раде на контроли употребе дувана и дуванских производа, икада суочили.

Не постоји много доказа о безбедности њихове примене. Чак и када се студије објаве, о њима се често жестоко дебатује. Нису само истраживачи ти који покушавају да иду у корак са многобројним производима (који се „сливајуˮ углавном из кинеских фабрика): конвенционалне дуванске компаније покушавају да изгурају новонасталу индустрију, а регулативна тела се муче питањем ‒ шта треба учинити.

Неке земље, попут Сингапура и Бразила, потпуно су забраниле ове производе. Администрација за храну и лекове САД предложила је да се ставе под контролу заједно са дуваном ‒ али пут ка регулативама је препречен судским тужбама и одлагањима.

Остаје отворено кључно питање ‒ шта се тачно налази у многим комерцијално доступним производима и какав утицај на здравље могу да имају. Истраживачи се питају да ли ће корисници е-цигарета оставити конвенционално пушење, или једноставно постати „двоструки корисници". Да ли е-цигарете могу чак деловати као изговор за повећано коришћење дувана?

Према студији Универзитета Калифорнија (у Сан Дијегу), на интернету је 2012. године било доступно 288 брендова е-цигарета. До јануара 2014, тај број се повећао на 466, што значи да је у пуштано у промет више од десет нових марки (брендова) месечно. Очигледно се много куповало: од почетка, пре свега неколико година, само у Великој Британији било је, према проценама, више од два милиона корисника.

Надаље слику компликује изванредно брза еволуција самих направа. Првобитним моделима који личе на цигарете придружили су се такозвани „испаривачи" ‒ коштају на стотине долара, имају разне додатке, од позлате до софтвера који омогућава корисницима да се упуте у то како производ ради.

Истраживачи су радикално повећали напоре како би регулативним телима обезбедили што бољи увид у ситуацију. Е-цигарете „обећавајуˮ да ће се драстично смањити морталитет узрокован пушењем - а корисници при томе нису закинути за никотин за којим жуде. (Фраза која се често цитира у круговима за контролу дувана јесте да људи „пуше због никотина, а умиру због дима".)

О томе како дуван и дувански производи утичу на јавно здравље најбоље говоре најновије процене: због употребе дувана, у 20. веку живот је изгубило око сто милиона људи (на глобалном нивоу); у 21. веку такав исход задесиће милијарде људи. С тим у вези важно је пронаћи алтернативу.

Међутим, у вези са кључним питањем ‒ да ли су електронске цигарете безбедне? ‒ постоје многе несигурности. Дуготрајно коришћење одвојено од дувана сматра се релативно безбедним за већину људи, изузев у случајевима трудноће, или неких ретких стања. Али никотин није безопасан. Већ је било прекомерних доза ‒ људи су пили течност из е-цигарета, или је просипали по кожи, где се апсорбовала.

Непознато је, такође, како на здравље утиче дуже редовно удисање пропилен-гликола, органског једињења које је већим делом заступљено у течности е-цигарета. Тај молекул се користи у бројне комерцијалне сврхе (од хране до пластике) и показало се да је безбедан за конзумацију (осим у врло високим нивоима). Докази из позоришта, где се користи за стварање магле, указују да може да иритира респираторни систем, али не постоје подаци о ефектима инхалације за дужи период.

Многе е-цигарете садрже хемикалије које се додају због укуса, а о њима се мало зна. Постоје и легитимни страхови у вези са стандардима квалитета производа: нађени су токсични загађивачи, и у неколико случајева експлодирала је батерија, што је довело до повреда.

Они који позитивно мисле о потенцијалним користима од е-цигарета кажу да иако њихова безбедност мора да буде праћена и испитивана, нема начина да буду опасне колико и конвенционалне цигарете.

Е-цигарете или „електронски системи за уношење никотина" такође изазивају зависност, али са много мање опасности по здравље. Могле би се сматрати алтернативом која обећава, али само уколико би потпуно замениле остале дуванске производе (уколико би служиле само као допуна „дуванског асортиманаˮ, онда то не би био случај). Потребно је да се ураде бројна истраживања како бисмо да разумели како ће јавност конзумирати производ у будућности.

Један од највећих страхова опонената је да ће електронске цигарете помоћи у промоцији дувана код младих. Према налазу „Центра за превенцију и контролу болести", године 2012. око 1,78 милиона адолесцената у САД користило је е-цигарете, а нешто мање од десет процената никада раније није пробало конвенционалне дуванске производе.

Упркос сталним графичким упозорењима на ризике пушења ‒ милиони и даље доводе у питање своје здравље. Стога су студије о правим ефектима нове технологије изузетно важне.

Они који су забринути да ће е-цигарете донети више штете него користи боје се и да ће њихова употреба довести до поновног општедруштвеног прихватања дувана. Уз високе таксе, медицинска упозорења и све више развијених земаља које строго ограничавају рекламирање цигарета, коришћење дувана је увелико стигматизовано. Сада е-цигарете ‒ које у многим случајевима не подлежу овим регулативима ‒ прете да поремете тај status quo.

Ипак, сви научни кругови се слажу у томе да, док они дебатују, број корисника електронских цигарета расте и расте.