Прозор у изгубљени свет: прастари јеж и тапир

Једино преостало канадско налазиште фосила на коме су пронађени остаци сисара сличне старосне доби налази се на Арктику, тако да фосили из Британске Колумбије помажу да се употпуни значајна географска празнина, каже др Наталија Рибчински из Природњачког музеја Канаде, коаутор студије.

Други фосили те старости потичу из Вајоминга и Колорада, који се налазе око пет хиљада километара јужно од арктичког локалитета.

Прастари јеж је врста која је до сада била непозната науци. Названа је Silvacola acares, што значи „мали становник шуме". Тај сићушни јеж је вероватно био дугачак свега пет до шест центиметара. Деликатни фосилни остатак вилице јежа Silvacola снимљен је ЦТ скенером високе резолуције на Универзитету Пен фосил, како се у току даљег проучавања не би оштетили његови сићушни зуби.

Данашњи јежеви и њихови рођаци углавном су ограничени на подручје Европе, Азије и Африке.

На истом локалитету откривен је још један сисар, хептодон (Heptodon). Реч је о прастаром рођаку модерних тапира, који личи на патуљасте носороге без рогова, са малим покретљивим трупом или рилицом.

„Хептодон је чинио око пола величине данашњих тапира, и није имао кратак труп који се јавља код каснијих врста и њихових данашњих рођака. На основу анализе зуба, претпоставља се да се хранио лишћем, што одговара налазу из фосила биљака, који говоре да је кањон Дрифтвуд некада био делимична прашума", каже Желин Еберле са Универзитета Колорадо, водећи аутор студије.

Већина стена са фосилима у Дрифтвуду формирала се на дну прастарог језера. Tе стене крију изузетно добро очуван материјал за анализу: лишће, инсекте и рибе. Међутим, на том локалитету до сада никада нису откривени сисари.

„Откриће раног рођака тапира у северној Британској Колумбији веома је занимљиво јер данашњи тапири живе у тропима. Њихова појава, заједно са разноликим фосилима биљака који указују на некадашњу прашуму, подржава идеју других научника ‒ да су тапири и њихови изумрли рођаци добри показатељи густих шума и високе влажности у тим пределима", нагласила је Еберле.

Фосили биљака на локалитету указују да је то подручје ретко било изложено ниским температурама и да је вероватно имало сличну климу као Портланд у Орегону, који се налази неких хиљаду километара јужније.

„Кањон Дрифтвуд је прозор у изгубљени свет ‒ еволутивни експеримент где су палме расле испод смрче, а инсекти били мешавина канадских и аустралијских врста", рекао је др Дејвид Гринвуд са Универзитета Брандон, коаутор студије.

Он је такође нагласио да захваљујући открићу сисара можемо да створимо потпунију слику изгубљеног света: „Рани еоцен је време у геолошкој прошлости које нам помаже да разумемо како је Канада дошла до данашњих врста биљака и животињаˮ. Такође, ова сазнања нам помажу и да боље разумемо како се свет може променити од последица климатских промена.