Проф. др Михаил Чубински о руској масонерији (други део)

Тадашњи професор Правног факултета у Суботици др Михаил Чубински одржао је предавање о историји руског слободног зидарства у београдској ложи „Побратимˮ, другог фебруара 1926. Предавање је забележено у архитектонској табли која се чува у Архиву Југославије у Фонду 100.

Проф. др Михаил Чубински о руској масонерији (други део) Проф. др Михаил Чубински о руској масонерији (други део)
У наставку предавања, према записнику који је саставио тајник брат др М. Велимировић, брат Чубински је говорио:

„После смрти цара Александра Првог настаје устанак ʼдекабристаʼ. Велика гоњења и тешка реакција и 1827. године све масонске ложе дефинитивно забрањене су биле у Русији. Слободно Зидарство у Русији било је и сувише велики покрет и оставило је свуда озбиљне трагове свога великога рада. Чувени руски литерарни историчар Александар Пипин, који није припадао братству Слободних Зидара, тврди да Слободно Зидарство има великих заслуга за буђење руског народа и вели да је Слободно Зидарство у руском друштву пустило дубоке корене.

Све до почетка руске револуције гаси се живот руске масонерије. Истина, било је браће који су и даље остали верни Великој Светлости, али на крају крајева масонство се готово било угасило. Почетак 20. века Петроград и Москва ступају у везу, преко француских ложа, са браћом из иностранства. У току револуције политички моменти доминирају над свима осталима, па се поновило то што је било у Француској револуцији. У Русији није било правих и потпуних ложа, али и што је било ʼбољшевизамʼ је све срушио. Рушење које су бољшевици у Русији починили превазилази Атилу и Нерона. Наступило је страховито бекство из Русије на све четири стране света и сада се у избеглиштву налази преко два милијуна Руса ‒ расејаних свуда ‒ чак до Абисиније и Бразилије.

У Русији се ипак појављује ренесанса руске масонерије, и ако се сада тамо од бољшевика врши рушење вере, породице и свих моралних појмова. Тежак је душевни и материјални положај руских избеглица. Ипак је потреба за зближавање руске емиграције са масонима других земаља. Париз је засада главни центар руске масонерије. Многе париске ложе попуњене су новим члановима руске народности и у неким ложама ради се на руском језику. Овим се није све завршило. Било је много поштованих људи, који су упознати били са Слободним Зидарством само по клеветничким списима и многи су мислили да је масонерија у вези са бољшевицима. При примању руских неофита потребна је врло велика опрезност. Прва руска ложа у Паризу је: Astrea ‒ по имену прве ложе у Русији. Друга је: Севрное Сияние (Поларна Светлост). Обе ложе раде по ритуалу ‒ ту раде браћа Кондауров, Половцев и други. Од 1924. године у Паризу постоји и ложа Хермес. Циљ је разрађивање оних питања која су у вези са руским препорођајем од бољшевика. Ту се може ући само ако кандидат напише темeљни реферат, који ће служити циљевима зидања. Интереси оpштег благостања морaју бити изнад свега. До сад су тамо писали реферате браћа Макшејев и брат Михалил Чубински: о законодавству после бољшевизма. Бољшевизам је све срушио, и живот и законодавство мора се из темеља мењати. Живот ће тражити нове норме. Биће нове државне формације. Нови фактички и правни односи."

Овај дужи цитат навели смо и због тога што један „бели" Рус, који је од бољшевика побегао у Краљевину СХС, говори о односу између слободног зидарства и руске револуције. Брат Чубински критички пише о бољшевизму и бољшевицима, супротно онима који сматрају да су масони стајали иза рушења царизма и Октобарске револуције, па, према томе, и иза бољшевизма. Он их сматра великим противницима.

Предавању у ложи „Побратим", према архитектонској табли, присуствовали су: старешина Дамјан Бранковић, први надзорник брат др Хуго Хоровиц, беседник брат Дабиновић, други надзорник брат Раша Ћуковић, тајник брат др М. Велимировић, дверник брат Милосављевић. Уз њих још 85 браће.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 16. април 2024.
25° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво