Јубилеј Катедре за педагогију Филозофског факултета у Београду

Катедра за педагогију на Филозофском факултету у Београду основана је пре 125 година. Изучавање педагогије као академске дисциплине почело је у Лицеју (основан 1838. године), а наставило се на Великој школи (основана 1863. године) и Универзитету у Београду (основан 1905. године).

На Филозофском факултету Велике школе од 1873. године образовани су и будући наставници средњих школа у Србији, те је педагогија постала саставни део њиховог образовања.

Посебно значајна година за развој педагогије као универзитетске научне дисциплине јесте 1892, када је др Војислав Бакић изабран за професора на Катедри гимназијске педагогике с методиком. Убрзо је основао Педагошки семинар у оквиру којег је, неколико година касније, за студенте била обезбеђена и школа вежбаоница.

Оснивањем Универзитета 1905. године, положај педагогије је у систему академског образовања значајније измењен. Од 1900. године педагогија чини посебну научну групу са филозофијом, а од 1927. године постоји као самостална научна група ‒ педагошка група. Носиоци наставе педагогије у овом периоду су др Вићентије Ракић и др Милан Шевић, који наставу и рад у педагошком семинару постављају на савремене основе. Треба поменути и да су од тридесетих година у настави педагогије на краће временске периоде ангажовани и др Димитрије Кириловић, др Артур Либерт и др Владимир Спасић.

Наставу из педагогије у овом периоду похађају будући наставници средњих школа, а темељније је студирају будући наставници учитељских школа и школски надзорници.

Из групе за педагогију 1962. године настаје Одељење за педагогију. Тада у студијским плановима долази и до значајне промене која је у вези са новим профилисањем стручног педагошког кадра. Студенти се од петог семестра студија усмеравају у једном од три правца: у правцу предшколске педагогије, у правцу методике основношколских предмета и у правцу теорије и методике образовања одраслих.

Проф. др Никола Поткоњак, проф. др Јован Ђорђевић, проф. др Владета Тешић, проф. др Александра Марјановић, проф. др Душан Савићевић, који су потекли из првих послератних генерација студената педагогије, утемељили су педагошку науку и студије педагогије.

Године 1979. у оквиру Одељења за педагогију диференцира се студијска група за андрагогију, те се проширује и назив у ‒ Одељење за педагогију и андрагогију.
Данас у оквиру студијске групе за педагогију постоје: Катедра за општу педагогију, методологију и историју педагогије, Катедра за дидактику са методиком, Катедра за предшколску педагогију и Катедра за школску педагогију.
На Групи за андрагогију постоје основне, мастер и докторске студије засноване на изучавању већег броја андрaгошких дисциплина које се баве општим и специфичним проблемима учења и образовања одраслих.

Запослени на Одељењу за педагогију и андрагогију у протеклих десет година учествовали су на око стотину научних и истраживачких пројеката, при чему више од половине чине међународни пројекти.

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво