Космополитски дух и ватрени патриотизам Стојана Новаковића

Стојан Новаковић је уписан у српској историографији као један од водећих представника српске научне, просветне и културне елите. Поводом обележавања 175 година од рођења овог истакнутог ерудите и патриоте, Српска академија наука и уметности је у сарадњи са Архивом Србије организовала научни скуп и приредила изложбу „Стојан Новаковић и његово доба". Тим поводом разговарали смо са ауторима изложбе ‒ академиком Михаилом Војводићем и Александром Марковићем из Архива Србије.

Посвећени истраживач

Кажу да перо и књигу никад није напуштао. Први замах ка дугом истраживачком путу и успешној каријери дао му је професор Стојан Бошковић из родног Шапца, који је наговорио Стојановог оца да позајми новац и пошаље сина у Београд на даље школовање. Свакако да је и Ђура Даничић, као професор и пријатељ, имао огроман утицај на његов целокупан научни живот, па чак и на промену имена Коста у Стојан.

Велики број Новаковићевих студија односио се на историјску тематику; захваљујући знању из општих и филолошких студија, могао је да прати збивања у европској историографији. Био је одличан познавалац дела Леополда Ранкеа, Франсоа Гизоа и др. Све до краја 19. века Новаковић се углавном интересовао за историју српског средњег века. Проницљиво је сагледавао сложену проблематику на пољу историјске географије. Бавио се односом између усмене народне историје и критичког испитивања историјских чињеница. Објављивао је путописе странаца који су походили Балкан и Србију, што представља занимљиво штиво за упознавање историје, етноса и духовних стремљења тога доба. Новаковићево ангажовање у политици и дипломатији трајало је непрекидно пет деценија.

Испред свога времена

Академик Михаило Војводић, један од аутора изложбе, напомиње да је Стојан био и испред свога времена. Знамо да је припадао генерацији српске омладине која је шездесетих година 19. века, задојена романтизмом, показала да ће се борити за истицање највиших духовних вредности, да ће бити надахнута прошлошћу и ангажована у политици да би ослобођење српског народа, започето Првим устанком, довела до краја.
Као научник, био је творац филолошких и историографских студија непролазних вредности. Као политичар био је личност највишег интегритета, своју партијску припадност никада није стављао изнад лојалног обављања службе, истиче Војводић.

Уважени делегат и поносни заступник српских интереса

Више пута министар просвете, био је творац нових школских закона и иницијатор просветних реформи; стекао је велике заслуге у отварању основних и средњих школа највиших образовних могућности. 

Као дипломатски представник Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, био је један од најватренијих заступника општих српских интереса. Био је и уважени делегат Србије на међународним конференцијама. Поред тога, био је и члан Српског ученог друштва, потом Српске краљевске академије, напокон и њен председник, члан више иностраних академија наука и филолошких друштава, активни или почасни члан разних удружења, редакција часописа и председник Српске књижевне задруге од њеног оснивања. Једно време био је и професор на Великој школи, управник Народног музеја и Народне библиотеке.

Изложба богата експонатима

На изложби су представљени бројни експонати донети из Академије наука и уметности, Архива Србије, Међуопштинског архива у Шапцу, Музеја града Београда, Народног музеја у Шапцу и Историјског музеја Србије, а посетиоци ће моћи да их виде до почетка марта 2018. године.
Подељена у неколико сегмената, изложба пружа могућност да се преко фотографија, докумената, личних преписки са познатим јавним личностима Србије и шире, књига и других артефаката упознамо са надахнућима, научним ставовима и духовним стремљењима Стојана Новаковића.

Александар Марковић из Архива Србије објашњава да се писана заоставштина Стојана Новаковића чува као лични фонд у Архиву Србије. Та грађа је 1980. год. откупљена од породице. Садржи 23 архивске кутије у којима се налази 2.929 архивских предмета.
Међу њима се, како Марковић истиче, могу видети лична документа, одликовања, чланства у академијама наука и научним удружењима. Уз дела која је писао, ту су и критике, документи повезани са културном делатношћу, разна министарска и посланичка ангажовања, као и преписке са тадашњим јавним личностима из научних, политичких и културних кругова.