Додатна настава: замишљање

Какве везе Џон Ленон има са једном београдском гимназијом у 21. веку? Зашто нашу децу наводимо на стране идоле, поред толико сјајних узора из српске историје и културе? Све су то умесна питања, али постоји још једно умесно питање ‒ шта се дешавало те вечери на крају радне недеље у једној школи?

Настава у поподневној смени је завршена, време је да се иде кући и ужива у викенду. Али и ученици и професори остају у школи. Не сви, наравно, али један део. У холу стоје ученице и спроводе госте до свечане сале у којој се спрема некакав необичан догађај. Напомињу да су прва два реда резервисана за професоре, а да остали могу да се сместе иза.

Ту је професорка музичког, као и професор грађанског васпитања; ту је професор српског који ће најавити догађај, затим професор историје који се спрема за своју беседу; ту је професор филозофије, који је за ученике припремио квиз из рокенрол културе. Ту су и бројни гости, првенствено познати музичари и поштоваоци рокенрол културе. Ту су и многи други.

Најбројнији су ученици: они који су у организацији су узрујани и делују важно, они који ће учествовати у квизу врло су концентрисани, они који ће наступити са својим бендовима ‒ узбуђени. Ту се дешава нешто због чега ученици и професори добровољно проводе петак вече у школи. Да ли је важан повод?

Јесте, наравно. Професор српског језика и књижевности отвара догађај и објашњава да Пета гимназија има дугу традицију у неговању рокенрол културе ‒ прва рокенрол игранка у Београду одржана је, каже, баш у њиховој школи, као и први наступ младих музичара који ће оформити групу „Индекси". Пета гимназија се поноси тиме, као и чињеницом да је прва институција у Србији која је почела да обележава „Ленондан".

Реч преузима професор историје, који започиње беседу питањем ‒ „Откуд ʼЛенонданʼ у Петој гимназији и са којим циљем?". Признаје да ни њему самом то у првом тренутку није било јасно, првенствено зато што никада није био поклоник музике „Битлсаˮ и Џона Ленона. Обрт у беседи настаје када професор закључује да Џон није само музичар већ је и персонификација одређених вредности ‒ мира и љубави ‒ а има ли бољег повода за школску манифестацију од подсећања на ова два појма. Те две речи изговара са озбиљношћу и свесношћу, које чине да се оне схвате у изворном значењу, ослобођене терета клишираности који им је подарила популарна употреба на изборима за мис света и сличним догађањима.

Познати музичар и проучавалац рок културе наставља приповедање. Узбуђено, као да се и сам вратио у узраст публике којој се обраћа, говори о значају „Битлса", не само у музичком смислу већ и културолошком. Сусрет „Битлса" и Боба Дилана, сматра, довео је до једне револуције у популарној музици ‒ средином шездесетих година рокенрол је постао музика која чини своје слушаоце паметнијим и освешћенијим, а задржао је карактер допадљивости и био доступан свима.

Следи квиз у којем учествује пет ученика, рођених у 21. веку ‒ одговарају на питања о музици коју су слушали њихови родитељи. Необјашњиво, знају већину одговора.

Тако је изгледала „Ленон академија" у Петој гимназији те хладне децембарске вечери у Београду. А повод? Повод је била годишњица смрти човека који је певао о замишљању неког бољег и праведнијег света. Повод је било настојање да и после смрти тог човека замисао о таквом свету настави да живи. Повод је било образовање ученика ‒ образовање у најпотпунијем смислу те речи, које не подразумева само преношење градива већ и вредности. За ученике Пете београдске гимназије није важан Џон Ленон, већ идеја о човеку чија песма позива све да замисле бољи и праведнији свет.

Када причамо о школству и омладини, причамо најчешће о проблемима. Проблеми захтевају решавање, скандали захтевају узбуне, позитивни примери не захтевају ништа, али баш због тога о њима не смемо престати да говоримо. И баш због тога овај текст није написан као новинарски извештај, већ као утисак једног случајног пролазника, којег то необично дешавање није оставило равнодушним, нити способним за новинарску објективност.