Екологија у школама: колико деца знају о заштити природе?

У школи „Лазар Саватић" наводе да организују велики број пројеката који се односе на заштиту животне средине, међу којима су пројекат „Пут папира", тематске посете националним парковима, квизови, радионице о рециклажи, посебна предавања...

Ивона Аливојводић, ученица трећег разреда, каже да су са наставницима правили књигу мање познатих угрожених животиња. Међу њима наводи белуге ‒ беле китове и врсту лемура са Мадагаскара под именом „ај-ај".

„Школа организује бројне ваннаставне активности и ја сам учествовала у некима од њих. Бавили смо се рециклажом, сакупљали пластику, чепове, папир...", рекла нам је Лана Кочовић, ученица четвртог разреда.

Учитељица Нада Благојевић објашњава да ученици млађих разреда добијају информације о екологији кроз предмете свет око нас и природа и друштво, а касније, и кроз биологију. У школи постоји и изборни предмет чувари природе, а о екологији се, каже, говори и на часовима разредног старешине и часовима слободних активности. Она сматра да би додатни предмет био велико оптерећење за ученике млађих разреда.

Поред школских активности из области екологије, неопходна је и сарадња са родитељима. „Улога родитеља је такође значајна, и то у раду са децом од најмлађег узраста. Треба и у породици учити децу како да се понашају према природи и како да је чувају", наглашава учитељица.

„У осмом разреду кроз биологију посвећујемо целу годину екологији, мислим да би требало што више да се посветимо тој теми, а посебно је важно да се утиче на млађу децу како би се код њих створио осећај да не треба да загађују природу", сматра Ива Милић, ученица осмог разреда.

Жарко Петровић, наставник грађанског васпитања, рекао је за РТС да тај предмет говори о правима, али и обавезама, у које свакако спада и заштита животне средине. „Важно је да деца разумеју појаве и процесе у том домену и да имају исправан однос према својој околини, а ми се трудимо да они то прихвате и усвоје на прави начин", рекао је Петровић.

Професорка биологије Александра Лукић сматра да су деца доста оптерећена градивом, нарочито од петог разреда. Конкретан предмет посвећен екологији могао би да се зато уведе као додатна активност која се не оцењује. „Екологија је заступљена у настави из биологије ‒ говоримо о заштићеним и угроженим врстама, стаништима, деца све то прихватају, често и доста емотивно. Ученици би можда требало да добију неко конкретније додатно знање о заштити природе кроз ангажовање стручнијег лица, као самог екологаˮ, напомиње Лукићева.