О дискриминацији Срба у БиХ

Трагичан је био просветни, културни, економски положај народа. То је М. Ј. илустровао следећим подацима: „За време рата издаци за жандармерију у Босни износе 8.753.189 круна, а за школе 675.000. После 40 годишњег ʼкултурног радаʼ долазила је у Босни један школа на 4050 становника. Није чудо што је у највише југословенских крајева у Монархији аналфабетизам страшно велики, већином 60‒70 одсто, у Босни чак 90 одсто. Али ако на пример приреди какво академско друштво течај за неписмене у Босни (па и у Јужној Угарској) онда се то полицијски прогони као ʼпанславистичко буњењеʼ.ˮ

И данас су сачуване многе лепе грађевине у БиХ из периода аустроугарске окупације и анексије, што се наводи као симбол општег економског и културног напретка, али „брат" М. Ј. је предочио „браћи" из ложе у Луцерну чињенице које на други начин илуструју улепшану слику о општем напретку који је донео окупатор.

„Градња стратегијских железница, на пример од Сарајева до српске границе, коштала је (160 км узани колосек) 78 милиона круна, дакле пола милиона по километру уз јефтину радну снагу и материјал. Напротив, југословенске земље у Монархији немају праве железничке везе међусобом. Далмација са својим красним од природе створеним лукама нема никакве везе са својим залеђем Босном, никакве са Хрватском; зато су морале ту за време овог рата стотине људи помрети од глади.

Мађарска железничка тарифа има нарочиту задаћу да отежава трговачки промет између појединих југословенских крајева и да их изолује и привеже уз Пешту. Ова политика не допушта ниједном домаћем предузећу, ни у индустрији ни у трговини, да напредује, или само уз много скупље погодбе. Природна блага, на пример шуме и одлични дуван, искоришћују странци на штету домаћег становништва. Исто тако искоришћује финанцијално Угарска Хрватску, која има неку привредну аутономију."

Притајено етничко чишћење и измена структуре становништва

Масони су у Луцерну упознати и са измењеном сликом структуре становништва у време аустроугарске власти до почетка Првог светског рата, што је последица такве економске и културне политике.

„Старо уређено домаће становништво сели се у Америку, а привилегисани и од владе на све могуће начине фаворизирани Мађари и Немци насељавају се у земљи; тако се, на пример, последњих 20 година населило трајно у Босну преко 100.000 мађарских сељака, у Хрватску готово исти број."

Последице такве политике остале су далекосежне. Свако ко би покушао да поправи тежак положај локалног становништва био је обележен најтежим оптужбама.

Страх од југословенског пијемонта

Према Србима се водила пропагандна борба ‒ оправдани захтеви, пре свега младих људи, за аутономију у школству, штампи, култури и другим друштвеним областима квалификовани су као великосрпска пропаганда и великосрпска хегемонија. То је нарочито било изражено после Мајског преврата 1903. и доласка династије Карађорђевић на престо. Србија је била изолована и економски блокирана. О томе је М. Ј. говорио:

„Аустрија је видела у Србији евентуални будући Пијемонт Југословена, зато је гледала да маломе суседу учини живот што тежим, да га доведе до уверења да мала земља не може имати државне независности, и да је за ратарску земљу само бесмислен луксуз хтети водити рођени национални живот. Србију су шиканирали нарочито економски. Затварање аустријских пијаца за српску стоку, најуноснији извозни артикал, требало је да земљу пољуља. Забрањиван је и пролаз српске стоке за Немачку. А у исто доба требала је Србија да набавља индустријске продукте у Аустрији. Настао је царински рат између Србије и Аустрије."

Говор који је М. Ј. одржао у мају 1918. био је прослеђен Великој ложи Швајцарске „Алпина". То је била једна од акција коју су предузели у Швајцарској за време Првог светског рата. Име брата М. Ј. саопштићемо на крају „серијала".